Kretanje bez mrdanja, putovanje bez otkrivanja, spavanje bez sna, klopa bez arome, plivanje bez osvežavanja ili jutro sa teretom neostvarenih želja.
Kada ujutru kažeš pred ogledalom-"dobar dan juče".
Kolo na čijem je čelu tetak,teča alkos, a takvo kolo dobija upravo ono značenje koje ova riječ ustvari ima.
Kolotečina je bezlična gomila ljudi koja ide u istom smeru, ka istom cilju, svojom voljom ili protiv nje. Ide se po principu "Pratim onog ispred sebe, i ne razmišljam puno". Desi se s vremena na vreme, pa u sred te trome gomile, neko poželi da odudara, da razmišlja samostalno i da odabere drugi cilj, i zato menja način hoda, ide u nazad, pevajući, poskakujući i mlatarajući rukama, nosi odelo sa više boja, razgovara sa drugima, buni se, negoduje, protestuje i pokušava da se izgura iz gomile. Daje sve od sebe da ga primete i da bude drugačiji od ostalih, i možda ga po tome i upamte - ali on je još uvek deo kolotečine, ide u istom smeru, prema istom cilju, i teži istom kraju, od kojeg bežanja nema.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.