Ako je sahrana negativna komparacija žurki, onda komemoracija dođe minus faza neke sedeljke u kojoj uglavnom neki alfa lik počne da žvalavi o jedinoj stvari u koju se razume, a naravno niko od ostalih nižih slova grčkog alfabeta nema muda da ga prekine. I tako do prvog jutarnjeg prevoza, ili dok alfa frajer ne kaže drugačije.
- Kako bi kod Tamare na sedeljki? Si sobalio neki ribić i jebo je analno, kurcem u dupe?
- Ma gde. Bilo ok 15 minuta i onda došao Baki, Tamarin novi dečko. Neki bilder, jebem li ga, pričao o steroidima do pola 4 ujutro, nismo smeli da pisnemo, blenuli u njega ko nacija kad je Tito umro. Srki počeo čak i da plače, pa ga ovaj pustio do klonje da se uredi malo. Bilo je ko na komemorativnom skupu u Akademiji nauka i umetnosti.
Дан после клања свиња када се актери од јуче окупе да почисте двориште, врате амбалажу у продавницу и пробају чварке јер их већина није јуче дочекала, или се не сећају да су пробали.
- Где ћеш ти опет у тим чизмама? Опет неко коље? Убићу те кеве ми моје рођене!
- Дај бре шта се нервираш, идем опет код Рајка, на комеморацију, заборавио сам тамо телефон онај Випов, а и да помогнем човеку да почистимо.
- Па јел има он жену? Нек му она помаже!
- Узела је слободно, код драге маме је отишла, не воли Драгана крв да види, а и каже Рајко да ће да буде вегетаријана, боли га курац више њему остане.
- Е ђубради једна! Само да ждерете и лочете! Могла сам у ДУБАЈИ да живим! НЕ! Ја пошла овде!
- Ехехехе, торањ тамо торањ овде ехехехе!
Stručan izraz za ajd još po jednu za pokojnikovu dušu.
E, Miško, Radisavu ona, kako bi, da, komermenacija sutra!
Odlično, baš odavno nisam cugno ništa...
ono kad neko, otegne papke, pa se sjati sva rodbina i prijatelji pa seru i jedu govna kako je pokojnik bio dobar (iako nisu mogli da dočekaju da crkne - al' to ne sme da se kaže)! Inače, srpskim seljacima potpuno nepoznat i stran običaj, nadoknađuje se preteranim ždranjem, pokojniku za dšu...
- 'el ideš Milosavu na kremomoraciju...?
- a!?
- 'oće d'odemo da popijemo Milosavu za dušu...
- u bre.. još pitaš!
Uzvik zaprepaštenja vlasnika lokalne kafana na pretnje komšiluka da će zbog preglasne muzike pozvati organe reda.
A: Pa pobogu komšija! Dokle mislite? Radni dan je sutra, smanjite malo muziku.
Mali: Stvarno gazda, da smanjim malo? Ako uleti racija, najebali smo.
Gazda: Komemoracija!? Pa ne znaju oni da je moj teča na prs' u dupe s' načelnikom. Mali, pusti ovo i pojačaj. Do panja.
Sprovod na koji se jednostavno mora ići.
Krajišnici đe ćemo na prelo?
Umrla Joka Budisavljević Broz, biće komemoracija u fulu. Klopa, cuga, alles.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.