Kompjuteri

Не тако давно, нису постојали. Њихово коришћење се данас сматра једним од фактора за опстанак људске врсте. Подвукли су нам се у кожу до те мере да га можемо користити за описивање наших најнижих вредности.

Ако је особа мушкарац, кад кажемо да је компјутерчина најгора, мислимо на гика који цео свој живот посматра дигитално. Лако га је контролисати, искоришћавати га, он се неће бунити, и остаће лојалан до краја свог мизерног живота.
Ако је особа женско, под компјутером подразумевамо фуксетину, раву, која има пар улаза, и сваки дан прими неки флеш, и учита их преко лица (на лице).

У последње време, и за један и за други пол можемо приписати и ову другу особину. Пошто је све више мушкараца који се трпају у чмар, и жена које све ураде за каријеру на послу.

Али заборавили су једно, слободу. Никад неће разумети чар оног момента кад ти нешто пукне у глави, и одеш на пецање с ортацима. Једноставно кад ти се ћефне.
Заборавиће шта је љубав, поштовање, сопствени став.

Можда они боље прођу у животу, али ја знам да сам живот испунио људским осећањима, и да сам са својим ставом, а и поносом сахрањен.