Mogu biti - Blejaci, smaraci, majstori, ogovaraci, prigovaraci, mafijasi, cudni.
Izlazim iz zgrade. Komsija Blejac (To su ljudi koji po ceo dan bleje ispred zgrade, obicno na stolicama na rasklapanje ili rucno radjenim klupama): "Cao mali jel imas jednu pljugu"? "Nemam deda Rale, ne pusim. A sto sedite ispred zgrade na -10?" "Ma sine naviko se ja, ceo zivot sam tu, znas ti..." "Znam deda Rale, znam..."
Vracam se iz jutarnje kupovine, pune mi ruke kesa, borim se sa dzepom i da izvadim kljuc iz njega. Komsija Smarac (To su ljudi koje obicno sreces kada si u najvecoj frci, kada nosis neki teret, ili negde zuris, ali oni ti uporno otezavaju posao guseci te sa bezbroj pitanja nebitnih za tvoj zivot): "Sine izvini sto te ometam, da li mozda znas kada ce da nameste sijalice u podrumu, ne moze nocu da se sidje i kada ce da se sazove kucni savet oko ulaznih vrata, znas da ne mangupi upadnu nocu da nas pokradu, a i zgrada se nije cistila vec mesec dana, kada ce to da se sredi"? "(Bem ti sve po spisku sad si me naso)" "Ne znam komsija pitajte kucni savet (jebe mi se za podrum) pa javite kako je proslo" "Da imam jos jedno..." "Vidimo se"
Popodne. Spavam. Dosao sa faksa, mrtav umoran. Zvuk Amerikanera probija mi mozak kao da se u njemu nalazi. Majstor. (To su ljudi koji non - stop popravljaju nesto, uvek se cuje zvuk cekica, busilice, srafcigera ili neceg treceg ciji zvuk cesto ne moze da se utvrdi, jedino sto znamo je da nas uzasno nervira).
Normalno da popravka traje 2 do 3 sata, dovoljno da me izludi za nedelju dana.
Setam kera ispred zgrade, nailazi ogovarac. (To su ljudi koji iz prve ruke imaju odgovore za sve komsije iz zgrade, obicno bleje kod jednog komsije, pa odu do drugog, gde ogovaraju prvog, pa odu kod treceg gde ogovaraju drugog i tako u krug, a kada te srednu, postavljaju nova pitanja vezana za nove glasine u zgradi).
"E mali, jel si video mozda Draganu sa treceg"? "Nisam" "Ma cula sam da je nasledila neke pare i zemiljste od rodjaka iz Vrsca.." "Ne znam stvarno ker mora da mi kenja, ae divimo se"
Blejim sa devojkom u stanu. Muzika ide tiho, imam osecaj da ce za minut biti vrhunac mog zivota. I ONDA NEKO ZVONI NA VRATA!!! Prigovarac.
(To su ljudi koji su spremni da ti prigovore za bilo sta da radis, setas kera (zbog govana ispred zgrade) ili u ovom slucaju muzike i jos gomile drugih stvari.
"Komsija moze to malo tise, pokusavam da spavam, muzika je glasna"
"Pali bre matori, jel drzis casu na zidu pa sve cujes, jbn matorci kao da imaju naprave za prisluskivanje, kada kod pojacas muziku na vise od 2 odmah ti kao specijalci upadaju na gajbu"
Dolazim iz centra, dva ujutro. Gledam u mobilni. Vidim lika ispred zgrade. (Mafijasi - to su ljudi koji su u tripu da diluju sa stvarima, nezavisno od njihove velicine, vrednosti, ili neceg treceg)
"Alo komso 100 godina te nisam video" "VIdeli smo se juce matori..." "A da da...nego kakav ti to mobilni, jel si za neku kombinaciju, vidi tresu sto imam, a moze i neke gilje da se srede...sta god hoces"
"Neka matori odoh u krevet" "Okej javi se ti" "Ma da..."
Cudaci - To su ljudi koji obicno zive u potkrovlju zgrade, niko nista o njima ne zna, odakle su dosli, koliko su tu, ko sa njima zivi, imaju li neke rodbine. Ne razgovaraju ni sa kime, sem ako je situacija zesce neizbezna.
Ulazim u lift. Komsija cudak je unutra.
"Dobar dan" (Oprezno) "Dobar dan" "Kako ste danas komsija"? "...."
"Komsija kako ste danas?!" (Istrcava iz lifta iako nije dosao do potkrovlja)
Ljudi koji rastrube po celom kraju kad dovedeš švalerku i znaju u sekund kad si se vratio iz grada, a kad ti razbojnici polupaju kola ili obiju stan niko ništa nije video, niko ništa nije čuo.
Neunistiva sorta ljudi koja zna vise o tebi nego ti sam.
Neminovnost. Ljudi koji su tu da buše zidove vikendom u 9 ujutru, ali će te zato zahvaljujući njihovim super-senzorima opomenuti da utišaš muziku tek što si je pustio. Oni koji sumnjičavo gledaju za poštarom pošto ti je doneo pismo; kad te sretnu u prodavnici skeniraju tvoju kesu, a onda ti se tobože ljubazno nasmeše i pitaju kako si. Starije komšije su uvek tu da galame na grupu dece kojoj je lopta otišla u baštu (koja se sastoji od jednog uvelog jorgovana i par zelenkastih obličja koje u nedostatku bolje reči moramo nazvati biljkama), a ne daj Bože da su ta deca još iz druge zgrade.
Još su gori ako su u kućnom savetu, onda se osokole i svakih nekoliko dana na oglasnu tablu stavljaju obaveštenja poput ''Nekradi mi papriku iz podrum, obavestijo sam miliciju, a ako te ja uvatim ubi ću te''
Лежу у пола девет, а знају да сам дошао мртав пијан у 4 ујутру.
Galerija likova koji imaju adresu stanovanja blizu naše, a koje je moguće razvrstati po svakakvim kategorijama (zavisno od ličnih afiniteta). Često se kaže da su nam bliži nego rod rođeni, da se na njih oslanjamo, pa i da ih volimo kao sebe same.
Ali kako?
- Majke mu ga, sad Toma naš'o da turira ono njegovo govno! E, videće kad večeras upalim motorku! Pa, i ja sam nekome komšija!
Osobe koje cepaju drva, dok tebi cela kuća odzvanja. Osobe koje, kada se umore od cepanja drva, uzmu motornu testeru. Osobe koje viču u dvorištu, ređajući uz tvoju kuću ista ta drva koja će kasnije da cepaju. Osobe koje svaki dan prave roštilj i cepaju još drva jer nemaju dovoljno za potpalu. Osobe koje cepaju drva za sledeću zimu u slučaju da metar drva poskupi. Osobe koje će uvek izvesti neki eksperiment sa drvima, samo da sve odzvanja od lupanja sekirom. Osobe koje su, nekim slučajem, uvek kod kuće i čiji se glasovi ore tvojim dvorištem. Osobe koje, kada kose travu, pokose i tvoju, ako ih zamoliš. Osobe, koje su uvek tu da te pozovu na kafu. Osobe sa kojima ti uvek piješ kafu. Osobe koje te uvek oraspolože. Osobe koje, kada nisi kod kuće, čuvaju tvoju kuću od potencijalnih lopuža. Osobe od kojih ćeš kasnije pozajmljivati drva, svestan da će ponovo da ih cepaju, jer im je usfalilo baš toliko, koliko si ti uzeo pre neki dan. Ali osobe bez kojih se ne može. Komšije moje, živi bili i cepali drva još 100 godina!
Osobe koje zive u tvojoj neposrednoj blizini i zaduzene su da znaju sve o tebi i jedva cekaju da te tuze kada zastaklis terasu....
Starija porodica iz komšiluka koji izgleda imaju šesto čulo da osjete kada moraš da spremas važan ispit i baš tad dođu na cjelovečernju kafu, da te bodre...
Dušebrižnici koji brinu naše probleme više nego svoje. Šta bi bilo koji Srbin da mu nema komšinice da mu kaže kad se vratio kući, da ga upita što je krenuo da se drogira iako nije, zašto se svađa sa devojkom koju makar ima...
-Komšo, kad se vrati ti ono sinoć? Hihi, ja slučajno ustala do kupatila, kad ti onako pijan kući u pet ujutru, pa sramota.
-----------------------
-Komšo, što bre nađe onu devojku, upropastiće te?
-Ajde mrš, šta tebe boli uvo za mene?
-Vidiš, već te upropastila. Moraću ja sa tvojim roditeljima da popričam malo.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.