
Друштвено уређење ромуланаца, могу да иду у цркву а и не морају, могу да допусте да им полупоремећен диктатор ломи јајца али не морају, могу да се инцестирају међусобно али не морају, могу да славе славу светог Аватара али не морају, могу да се множе брекћући као напаљени зечићи али не морају, могу да живе без крова над главом али не морају, могу да удају шестогодишњу ћерку али не морају, свашта могу а не морају осим да чисте улице за паре, чини ми се најсавршенији вид друштвеног поретка до сада икада измишљеног.
-Шефе, ти очистим шофршајбне?
-Нека, хвала.
-Ко те јебе, ионако ми нестало пена на сапун!
Društveno uređenje u kome su svi do guše u govnima.
Društvo u kome trenutno živimo, uz moto, što da pešačim dvaes metara do kante, kad mogu da bacim đubre na ulicu.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.