Друштвено уређење ромуланаца, могу да иду у цркву а и не морају, могу да допусте да им полупоремећен диктатор ломи јајца али не морају, могу да се инцестирају међусобно али не морају, могу да славе славу светог Аватара али не морају, могу да се множе брекћући као напаљени зечићи али не морају, могу да живе без крова над главом али не морају, могу да удају шестогодишњу ћерку али не морају, свашта могу а не морају осим да чисте улице за паре, чини ми се најсавршенији вид друштвеног поретка до сада икада измишљеног.
-Шефе, ти очистим шофршајбне?
-Нека, хвала.
-Ко те јебе, ионако ми нестало пена на сапун!
Društveno uređenje u kome su svi do guše u govnima.
Društvo u kome trenutno živimo, uz moto, što da pešačim dvaes metara do kante, kad mogu da bacim đubre na ulicu.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.