Svi mi nažalost imamo krnji uspeh, kada smo nadomak da nešto ostvarimo, i onda tu mogućnost izgubimo ili izgubimo elan, još češće, pa moramo da se dovijamo kako ćemo i šta ćemo i da se poštapamo.
POSLOVNI LJUDI:
Kada si ostvario sve svoje snove, al' nešto koči. Posao koji hoćeš ili mesto na poslu je tvoje, ali se eto desila nova ekonomska kriza i ti moraš da rezigniraš (prosto reći daš ostavku), da se povučeš na niže mesto ili da se boriš sa krizom.
POLITIČARI:
Došao si na vlast, ali prethodni koji je bio pre tebe ti ne da mira, a mlade nade hoće da te sklone po svaku cenu.
MLADIĆI:
Devojka o kojoj maštaš je tvoja, al' ne lezi vraže, moraš da je ženiš i da imaš decu sa njom, što je prevelika odgovornost. U suprotnom će da je, kao u Zdravkovoj pesmi, odvedu Cigani čergari, ili će se, realnije ali manje romantičnije, udati za nekog drugog, a ti ćeš postati i ostati BESPIČMENJAK.
DECA:
Pretuko te neki Toki Buta ili Mita Trta, vratio si se sa stricem, vojnim penzionerem i jebo mu majku, ali došao je Mitin deda, naizgled simpatični čičica u fazonu Mister Mijagi i jebao mu majku. I tvoj stric će narednih mesec dana, dok ne povrati snagu, biti u bolnici ili na odmoru od svega ovoga, a tebi će pripederčasti Tuta jebati majku ponovo.
ŠKOLARCI:
Ona petica iz matematike o kojoj maštaš je tvoja, ali ponavljaš zbog fizike ili se seliš u drugi grad, jer ti se roditelji razvode. Pevaćeš školo nisam te ni volo, ali ćeš očigledno biti lišen bezbedne budućnosti, što i nije baš tako lepo i svetlo.
