Simpatičan opis neke rasne budaletine koja ne zna gde udara. Oslikava nekog ko je u kontradikciji i paradoksu sa samim sobom. Jednog dana priča jedno, a onda se sam za dva dana demantuje. Osoba sa intelektom ekvivalentnim tibetskom govečetu. Za njegovo ponašanje često nema racionalnih objašnjena pa se veruje da su ga kao malog šurili ključalom vodom na krštenju.
- Srđane, ko ti je bila ona plavuša juče? Videla sam te sa njom na keju kad sam se šetala sa Teom i Sarom i mnogo sam se uplašila. Znaš, ja tebe prosto ne mogu da zamislim sa drugom.
- Ma daj bre Biljana, pa to ti jedna mala, hoće da dođe u klub kod nas da trenira, evo već neko vreme me smara na fejsu, hoće kaže da nauči da se bije, znaš kako ti je danas, ne smeš sam da izađeš na ulicu posle ponoći, još ona mlada pa se boji... ja te uveravam da među nama nema niš...
- Ej de si Srki, 'ša ima novo s onom malom što si mi pričao da ste izašli sinoć?
- Ma, šta pričaš bre to, kakva crna mala sad? (pogled SS oficira koji saznaje da mu je tast i cela ženina linija promenila prezime iz Kramer u Remark neposredno pre njihove veridbe)
- Ma znaš ti dobro mačorčino? Ona Jeca, kres varijanta? A, a?... 5 minuta i jedan raskid kasnije...
- Pa dobro majku mu jebem da mu jebem, dal si ti normalan? Pa gde pred Biljom da spomeneš Jelenu nesmajniku jedan! Pa dal znaš kolko si me sad uništio? Jel su tebe klučalom vodom krstili, lebtijebem?
- Pa brate, ja nisam znao da si još sa Biljom, nisi se pohvalio da ste opet zajedno...
- Ma idi bre u kurac...
