-Милева, дођи 'вамо, одма'!
-Шта је сад било, ено тек ми почео Сулејман, не дирај ме, море!
-Шта си лајала о Мари, мог газде жени, а? Ево, дошао човек данас, зове ме у канцеларију. Уђем ја, он мене гледа, а обрве му се спојиле горе нег' у Шојића кад трућа на енглеском. Видим ја, нећу се лепо провести. Пита он мене, где си ти. Ја кажем кући. Он пита, како ти знаш да је његова Мара била ономад са Обрадом, код реке доле. Каже, није она поточара и да би било боље да те ударим два - три пута по лабрњи да се опаметиш. И успут, добио сам отказ. Сад ћеш ти децу да 'раниш, како знаш и умеш. Идем до кафане сад, кад се вратим, вратио сам се.
-Нисам ја, 'леба ми, знаш да ја не лајем, само кад сам с прија Ружом, а и то ретко. Е и са прија Миром, ал' добро.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.