Niskobudzetni sendvic detinstva nasih roditelja.
Омиљено јело родитеља, пошто јелте никад нису ни споменули да су јели нешто друго. Ова реченица се највише користи у свађи између родитеља и сина/кћерке.
(Син дошао кући из града)
Стефан: Где си тата? Шта радиш?
Драгомир: Ништа сине ево седим кући ти?
Стефан: Ма ево дошао из града, огладнео сам као вук! (отвара фрижидер)
Стефан: Шта је ово ћале бре нема ништа да се једе ?!
Драгомир:Како нема имаш јаја и сланине!
Стефан: Фуј па знаш ти да ја не волим то!
Драгомир :Шта му фали мајке ти?
Стефан: Па фуј тата! Ја не волим масно а и има пуно калорија!
Драгомир: (прекипело му и устаје из фотеље) Ма пичка ти материна безобразна иди нешто ради па купи себи шта хоћеш, а не да се ваљаш кући ту по цео дан и тражиш да једеш шта ти хоћеш! Ма ја сам сваки дан јео леба и масти, живео сам на томе и шта ми фали је ли !
Стефан: Али тата...
Драгомир: Имаш да једеш то што је у фрижидеру јел ти јасно!
Стефан: (погнуте главе) Да тата!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.