Kada prepuniš local disk C samo zato što te mrzi da izabereš local disk D.
Kad preskocis svaku definiciju duzu od dva reda
Kad kuvas makarone da ne bi silazio po hleb!
Kad istetoviraš na leđima šahovsku tablu, a onda zapovedaš ukućaninu: Počeši me na F4...idi na B3...B3, jes pismen?! To, to, to...ahhhh:)
Ubojit virus koji je u svakom slučaju otkrila moja, tvoja, ili bilo čija keva. Takođe, utvrdila je i da od nje "nema gore bolesti".
Keva: Kada ćeš da uradiš taj domaći sine!?
Sin: Evo, mama samo malo...
Keva: Dobro sine, ali samo da znaš da od lenjosti nema gore bolesti!
Bolje kopati nos, nego krompir.
Osobina stara koliko i čovečanstvo. Još tih godina evolucije majmun se podelio na one koji bi da hodaju na dve noge i prežive i one kojima je to teško i koji bi radije ostali majmuni.
Danas je lenjost neizlečiva bolest, naročito na nažim prostorima, jedan od stereotipa koji se vezuje za narod Crne Gore, da nekažem Crnogorce. Kod nas se opravdava lošim vremenom i sveukupnom korupcijom. Na vlasti su lopovi, jebe nas ko stigne i posla jednostavno nema.
Budim se, gledam na sat - sedam sati, popodne. Au braćo što me probudiše kad mi je najslađe. Ove komšije stvarno nisu normalne, sad našli da slušaju hevi metal, pa da li ste normalni. Šta sad da radim, au setih se... da vidimo šta je na TV-u. Au majko nema ništa sve reprize, sve sam ovo gledao. Pa dokle ćete reprizirati, nabijem vas, nije ni čudo što narod ne plaća pretplatu. Ajd saće vesti.... ma kake bre vesti i njih stalno repriziraju: rat na Bliskom Istoku i u Africi, te poginuli u saobraćajnoj nesreći, te lopovi političari....
Odo da pišam pa da vidim šta ima na fejsu. A posle ću da učim za faks... ima vremena sad nisam raspooložen.
Na fejsu: Au vidi ovu dečurliju, opet se slikaju na ogledalu... au koja bolest, pokazuje grudi a još ni pelene nije skinula, au Bože mrzi me i da teram dalje. Nisam dugo igrao slagalicu, aj časom da im pokažem ko je Milka Canić......
Au jebo sebe, koji čiter, pa dvaput ko kompjuter ima reč... pa nije moguće, neću više da igram. Idem da spavam.
Djavola, ne mogu da zaspim... pa šta mi bi da tri puta danas hvatam dremku, au šta ću sad. Idem do grada da vidim šta radi svet.
.... Au ubiše me noge od ovog šetanja, a i nešto me probada ispod rebara... nisam baš u kondiciji, moram krenuti da treniram malo... od sutra krećem. Kako sad da se vratim kući. Daj da uhvatim neki taksi...
...A bre pa čekam već četvrt sata ni jedan da se pojavi, šta je ovo ljudi moji... a konačno jedan. Majstore teraj do Vojvode Stepe.
... Jesu skupi ovi taksisti, ko da rade nešto teško, uzimaju samo narodu pare... Nego stigao me umor odo da legnem, sutra rano da ustanem da se spremim za ispit.
Budi se... A jebo me pas, nisam čuo alarm što sam stavio a za po sata ispit. Ma ko ga šiša ionako kad završim nema posla. Kad je to sve korupcija u državi i samo lopovi zarađuju.
Au al je dosadno, smorio sam se. Kolko je život u stvari sranje, što živim....
Zašto živimo? Celi život nešto radiš, jebeš se, nerviraš i na kraju umreš. Umreš ko pas.
Koje sranje. Čemu svrha življenja. Zašto nas je Bog osudio da živimo, kad je svaki dan isti.I tako sam počeo da koristim heroin.
Kada stalno mućkaš i odvrćeš kiselu vodu da izlapi zato što nemaš obične a pije ti se kafa.
Kada izabereš da se smrzneš, prehladiš i padneš u krevet, jer te mrzi da navučeš čarape i donji deo trenerke kad ustaneš.
