Najnize fudbalske grane, sa kojih nema kud nize da se spadne.
Spadnu jedino sudiji gace, ako su fudbaleri bas preterali sa alkoholisanjem u poluvremenu.
U nedostatku igraca,
najcesce usled alko delirijum tremensa, uskoce i navijaci kao izmena,
ponekad cak i pomocne sudije.
Društvance sastavljeno isključivo od tatinih sinova i maminih kćerki.
лига из које нема испадања. Ако си први, пласираш се у већи ранг по систему:
"Уђеш, изађеш и готово", а ако си последњи боли те патка јер даље нема. Такмичарски дух је занемарљив, јер је главни повод за одржавање утакмице надметање играча у испијању пива након текме у најближој продавници.
Одзив публике је у рангу просечне утакмице Прве лиге, јер сељаке нешто боли кара да раде, па им лакше да гледају текму и о њој да причају наредних 7 дана. Такође учестало је и јурење судијске тројке, разноразним алаткама, због "неспортског" суђења ...
Село у околини Обреновца. Ја мали, дошао на распуст. Локални клинци у стилу хулигана се спремају за текму. Пођем и ја са њима на "стадион" локалног клуба, кад тамо наравно пензионери заузели места у хладовини за хоклице, сеоске "фаце" у бембарама из 83-е блокирале пут. Сви циркају пиво, грицкају сунцокрет.
Уђе на терен домаћа екипа.
Уђе и гостујућа. Сви и даље седе, кулирају.
Хаос настаје кад су истрчале судије.
ЈАО.
Да не набрајам псовке, бановаће ми ови из управе дефку.
Људи још нису почели да се загревају ови им прете. Видели људи добиће батине, свирали 3 пенала, али пајсери опет изгубили.
Ко је крив? Судије!
Наравно судије добили по носу, докачили су локалци и гостујуће играче. Ја шта ћу побего кући.
Лепо је један чича то оправдао испред продавнице уз Јеленка : " Све вам је то децо спорт".
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.