Језичко чистунство је правац за који се дакако залажем, као и велика већина родољуба заинтересованих за језикословље. Мислим да језик није богатији онолико колико има позајмљеница; баш напротив, верујем да је језик богатији онолико колико садржи својих речи за одређен појам.
То би допринело много већем разумевању староречја (архаизама), других словенских језика али, што је најбитније, схватању значења одређеног појма без неког већег предзнања о њему.
Ево примера: Човек не може знати шта је авион док му се не објасни, али би могао сам из речи зракоплов и ваздухоплов да закључи да се ради о нечему што плови кроз ваздух, без предзнања, дакле о авиону.
Такође, мислим да би у нашем књижевном језику сва староречја словенског порекла са простора где живе Срби морала да нађу своје место у равноправном коришћењу и речнику; да се на нашем језику равноправно може рећи и леп и убав и красан и да сва три облика буду једнако правилна. И говорити, и зборити, и казивати и тако даље.
Наш језик би онда постао потпун, врло разумљив свима и ЧИСТ.
Leksikon, edukacija, astrologija - Речник, образовање, звездословље
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Protiv sam pretjeranog jezičkog purizma, ali dajem plus zbog dobre argumentacije.
Ima argumenata racionalnih i za i protiv koji se mogu posmatrati odvojeno od nacionaliznma i emocija.
Minus, i nije neka argumentacija, i dalje ne vidim dobar smisleni razlog za mržnju pozajmljenica, ovo je ono tipično patrijotsko busanje bez neke preterane potrebe.
Nema druge, okaditi ga.
Тачно. У пракси, наравно, неизводљиво, па се треба трудити да се нађе нека златна средина: да се туђице (варваризми) узимају само онда када је то умесно, а не да се стихијски уводе у језик, и то углавном из неких нејезичких разлога: идеологија, помодарство и сл. Нпр ако се "дистракција" у тениским коментарима појавило јуче, код нас су почели да користе већ данас (и то ујутро).
"Звездословље" би пре било астрономија. Још у 19. веку знало се за разлику између "звездознанства" (астрономија, проучавање свемира) и "звездоча(т)ства" (астрологија, читање звезда, тј гатање по звездама).