Živopisan gradić u kome svako svakog zna, i svako svakom dođe rod. Ne dao ti Bog da izađe neki lokalni trač onda se to prenosi sa jezika na jezik i trač u potpunosti menja svoju formu, jednom rečju "Prdneš kažu da si se usro". Inače Ljig je mesto kafana punih dima, uvek svežeg pečenja i dobre DOMAĆUŠE (rakije), a i sramota bi bila da nije tako ako se osvrnemo na to da se nalazi na ibarskoj magistrali. Noćni život je srednje žalostan s obzirom na ta ako izađeš uveče tačno ćeš znati gde ko sedi! Poseduje jednu gimnaziju, sud i opštinu, što Ljigu verovatno daje status urbanog a ne ruralnog mesta. Inače u tom sudu su česti predmeti "Tvoje drvo palo na moju tarabu, ima da te tužim"... Tu su i dva sportska udruženja FK Spartak koji je u "Beton ligi" (Beton liga je inače, kada kreneš da šutneš loptu a noga ti se zaplete za vrzinu na terenu) i OK Spartak koji u zadnje vreme nezna za poraz! Sve u svemu idealan grad za penzionere i one koji vole da čitaju novine uz kafu i založen smederevac, dok im se u dvorištu dimi pršuta...
Živopisan gradić čiji je znak prepoznavanja spomenik Bošku Buhi.Za taj spomenik se vezuje jedna urbana legenda...Naime,Buha će baciti bombu onda kad se jedna studetkinja iz provincije vrati iz BGD nevina.
Malo mesto na ( za mene ) tacno pola puta do Beograda , najveci utisak ostavlja grandiozni semafor na sred magistrale i naravno Bosko Buha koji me nacilja ogromnim kamenom kada prodjem taj semafor pa samo ocekujem kada ce da me opici tim kamencinom po sred shofersajbne .
