
Baba ili starija žena,usedelica ili udovica.Obožava mačke,a mačke obožavaju da pišaju ispred mojih vrata.Iz njenog stana konstantno izbija miris zaprške u kombinaciji sa mačjim urinom.Ne razgovara ni sa kim,iskuljucivo sama sa sobom.Ne postoji zgrada ili ulica,a da u njoj ne živi jedna ovakva.
Gospođa Klara.
Живела једна госпођа Клара,
(деца је звала вештица стара...)
Деду је мрзела, децу одбила,
и мало затим се озбиљно пропила.
Госпођа Клару је шест мачака чувало
да је не погризу пијану миши.
Деда је грдио: "Мртво пувало,
торњај се напоље! Скапај на киши...
Са својих белих мачака шест! "
Деду је тровала госпођа Клара,
Деда је стењ'о: "Вештице стара..."
А једно јутро више ништа није рек'о,
Клара је мрмљала: "У паклу се пек'о..."
Ал' ни њој јетра не стиже далеко...
Тужне су, тужне и гладне биле
мачке, јер нема шта да се једе...
А кад су комшије у стан провалиле:
Ах, нигде бабе! Ах, нигде деде!
Само је около шетало ситих
белих мачака шест...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.