
Baba ili starija žena,usedelica ili udovica.Obožava mačke,a mačke obožavaju da pišaju ispred mojih vrata.Iz njenog stana konstantno izbija miris zaprške u kombinaciji sa mačjim urinom.Ne razgovara ni sa kim,iskuljucivo sama sa sobom.Ne postoji zgrada ili ulica,a da u njoj ne živi jedna ovakva.
Gospođa Klara.
Живела једна госпођа Клара,
(деца је звала вештица стара...)
Деду је мрзела, децу одбила,
и мало затим се озбиљно пропила.
Госпођа Клару је шест мачака чувало
да је не погризу пијану миши.
Деда је грдио: "Мртво пувало,
торњај се напоље! Скапај на киши...
Са својих белих мачака шест! "
Деду је тровала госпођа Клара,
Деда је стењ'о: "Вештице стара..."
А једно јутро више ништа није рек'о,
Клара је мрмљала: "У паклу се пек'о..."
Ал' ни њој јетра не стиже далеко...
Тужне су, тужне и гладне биле
мачке, јер нема шта да се једе...
А кад су комшије у стан провалиле:
Ах, нигде бабе! Ах, нигде деде!
Само је около шетало ситих
белих мачака шест...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.