Prva ruka roditelja iz naslova.
- Zdravo sine, kako je prošao prvi dan u vrtiću? Je l' te čekao tata, nije kasnio?
- Čekao je. Razgovarao je malo sa i vaspitačicom, rekao joj kako bi joj rado dao da upravlja njegovim...nešto na s što plovi, ne mogu da se setim.
- Na slovo s što plovi, šta bi to moglo biti... Da nije tata slučajno rekao "Spolovilo"?
- Jeste. Šta je to? Je l' to neki čamac?
- Jeste, zlato mamino, jeste. A tatin će upravo da potone.
Ono što prvo odlazi iz kuće kada voljeni sin, mamino zlato, zapadne u dugove.
- Zlato, da ne znaš možda gde su mi zlatna narukvica i prsten?
- Pojeo ih rulet, mama.
Stvar za prodaju kojom sin narkoman obezbeđuje sebi drogu.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.