Dobar način da izvučete svoje dupe iz problema u kojem ste se našli vi i vaše dete ili dete nekog vašeg. Deca nisu kriva, vi niste krivi. Sigurno su onda lokalni raspusnici i mangupi, kojima je to duševna hrana.

Želite da (do)kažete da ste dobar i kvalitetan roditelj jer niste strogi? Šta znači biti strog?! Ne dopustiti detetu da svako veče ostaje u gradu do 11 ili pola 12 uveče? Ne, vi ipak ne želite da društvo vašeg trinaestogodišnjeg deteta priča kako ste strogi i kako vašem sinu/ćerki ništa ne dopuštate. Upravo zato, za detetovo dobro (ili loše?), dopuštate mu/joj da ima svoj život, samo bira svoje društvo, kako ono žensko tako i muško. Puštate ga da izlazi kad hoće i gde hoće, da ostaje dokle hoće i da se druži s kim stigne. Vrlo često samo mislite da znate s kim se druži, iako u stvari pojma nemate. Ali baš vas briga, vi ste dobar roditelj, prema tome možete da se opustite.

Vaše dete ima 14 godina, još ide u osnovu školu, donosi vam đačku knjižicu sa dobrim uspehom, zadovoljavajućim vladanjem i jednom opomenom direktora, ali to je manje bitno - nije škola sve na svetu, i ovako i onako u životu uspevaju mamini i tatini sinovi i ćerke. Bitno je da vaše dete ima društevi život i da drugi ne kažu kako svom detetu uskraćujete neko pravo, zar ne? Prvi put ste pustili dete da izađe u vaše ili susedno naselje kad je imalo 12 godina, ostajalo je do pola 10, nekad i do 10. Sa 13 godina, overilo je par poznatih kafića, dok ste mislili da se u praku nedaleko od vašeg stana sa ostalom decom igra arjačkinja barjačkinja. Vratilo se kući oko 11, pola 12, više se i ne sećate. Vi niste legli da spavate, iako ujutro treba da ustanete oko pola 6, ali to nije ni bitno, bitno je da se deca druže. Sa 14 kreće da izlazi po klubovima, vraća se oko pola 1 ili 1, jer nije in ako ode kući oko 11. A vi naravno želite da vam dete bude in? Svakako da želite. Nećete da neka tamo šuša kaže kako ste primitivni i konzervativni jer dete držite pod suknjom. Ne daj Bože. Krenulo je sa kafićima i klubovima, pa je red da sa 15 godina ode bar jednom na splav. Vaše dete da ne ide, a druga da idu? Nikako.

Deca vas vole, dopuštate im da rade šta žele, imaju odrešene ruke, vi ste tu samo ako zatreba lova. Mislite da ste ispunili svoju ulogu roditelja? Naravno da to mislite! Ko se usuđuje da posumnja u nešto takvo?! Kad komšiluk krene da priča kako se vaša petnaestogodišnja ćerka smuca sa ovim ili onim sumnjivim tipom, ulazi u svačija kola i osvanjava pijana u susednoj ulici nedeljom ujutro, vi i dalje mislite da ste dobar roditelj? Mis... Mislite. Pa deca su naivna, šta ona znaju sa svojih 15 godina? Deca su zaboga, umeju da preteraju, he he he, doći će to sve na svoje. A kada se drugarica vaše ćerke, jednog dana pojavi na vašim vratima, da vam kaže da je vaša ćerka zakevila, jer ona nema hrabrosti da vam to sama kaže, vi ćete i dalje da mislite da vam je dete naivno? Naravno da hoćete, nije dete krivo! Mangupi vam kvare dete!

Dobar način,da puštanjem ove pesme roditeljima stavite do znanja da ste izgubili nevinost.