Covek koji je izvrsio genocid nad Turcima.

Čovjek ispred svog vremena. Otvorio je prvi katastar i vršio prebacivanje namjene zemljišta, iz građevinskog u poljoprivredno.

Svaka velika kultura i veliki narod ima svog Marka Kraljevića. U vreme nastajanja mita o Marku Kraljeviću i naša kultura i narod jesu bili veliki i to po više osnova. Jasno je da Marko predstavlja veliku žal Srba za svim onim što su izgubili ili preživeli pod Turcima (poraz na Kosovu je jedino mogao i biti opravdan Markovim kašnjenjem). Morao je postojati neko ko bi se bar u svom mikrokosmosu odupro po svakom osnovu i bio Robin Hud, preko potreban narodu. Praktične koristi od Marka nije bilo, ali deci pripovedati o tome da on postoji i da će nas izvaditi iz svih nedaća je i te kako imalo smisla. Etničko poreklo Markovo je diskutabilno, Bugari ga proglašavaju svojim, to se kod nas i ne zna toliko ali kao ilustracija bi moglo da posluži što Englezi sami porede svog Beowulfa sa bugarskim herojem Markom Kraljevićem! No to nije toliko ni bitno i ne smatram da je u tome išta loše.

Marko je umro neporažen , od Boga, a po vilinom proročanstvu. Analizom pesama, neki kažu da se da izračunati da je živeo oko 300 godina. Marko sam kaže da je sa Šarcem 160 godina. Ta dugovečnost ima definitivno biblijski karakter jer biblijski likovi taman toliko žive, oko dvesta godina.

Svi narodi se prema svojoj istoriji kritično odnose, nekad i prekritično. Demokratijom se naziva sloboda ismevanja istorijskih ličnosti kao u Crnoj Guji. Kod nas je pokušaj Crnog Gruje manje ili više uspeo i to samo zato što ti likovi jesu stvarno postojali i jesu trgovali svinjama i bili od krvi i mesa.
Marko bar u novijoj istoriji ima samo svoj strip. Naravno, u stripu izgleda baš kako i treba.

siledzija,alkoholicar,banzov koji je maltretirao turke do besvesti i gazio sve pred sobom,da je bilo današnjih zakona odgovarao bi za maltretiranje jadnog konja,koga je napijao iz dana u dan,rujnim vinom...

Mrkonjić srednjeg vijeka. Održavaju puteve u istom stanju već 600 i kusur godina.

Marko Kraljevic rodjen je sredinom XIV veka kao sin kralja Vukasina, gospodara Prilepa, i velikog dela Makedonije, i majke Jevrosime. Otac, kao vladar tog dela Makedonije, opremio je vojsku sa bratom despotom Ugljesom. Ta vojska trebala je da spreci dalju najezdu Turaka na Balkansko poluostrvo i porobljavanje srpskih zemalja. Nazalost, dok su bili utaboreni na obalama reke Marice, u noci 1371. godine, Turci su ih bez najave napali i napravili pravi masakr. U bici na Marici poginuo je Vukasin i njegov brat a njegove zemlje pale su pod tursku vlast. Marko, kao prestolonaslednik, nemocan da ucini nesto vise, zbog turske nadmoci, postaje turski vazal. To je podrazumevalo i njegovo angazovanje u vojnim operacijama turske vojske. Ubrzo se dokazao kao snazan i sposoban borac pa je dosao do titule turskog vezira, sto je prestavljalo visok polozaj u turskom drustvu. Njegovo omiljeno oruzje je, bas kao i u narodnim pjesmama, bio topuz kojim je vesto baratao. Sudbina mu je odredila da izgubi zivot u bici na Rovinama i to na strani vojske koja je pogubila njegovog oca i okupirala njegove zemlje. Dakle, njegova prava istina o njegovom zivotu je dosta surova i daleka od prica iz narodnih pesama, koje su ga velicale kao najveceg srpskog junaka.

U stvarnosti, srpski plemić, sin Vukašina Mrnjavčevića, poginuo kao turski vazal.
U predanju, Marko Kraljević ore drumove, bije vlasnike istih, cedi vodu iz suve daske, deli carstvo....

Српски средњовековни Чак Норис.