To je onaj kamen u grudima, ona pesnica kojom ti sećanje svrdla pod rebrima, kada prolazeći pored nekih starih mesta, uzalud pokušavaš da smestiš svoja sećanja u neke nove prostore, u neke nepoznate okvire.
Kada bezuspešno pokušavaš da pronađeš kafane svoje mladosti, onu u kojoj si popio svoje prvo piće, ili onu u kojoj si jednoj devojci kupio prvi cvet, onu gde si, o čelo, polomio prvu čašu, ili onu gde si prvi put, mrtav pijan, uzeo mikrofon od muzike, pevao, plakao, ljubio začuđenog ciganina sa ćemanetom, dok su čaše uz zveket letele u vis, i neki nepoznati čovek, za stolom u uglu, ti držao zdravicu.
To je kada ti "Zora" više ne sviće, kada ne slušaš "Marš na Drinu", kada više za tebe ne postoji ni "Poslednja šansa", kada......kada su oko tebe kladionice, picerije, silikonske doline, šoping molovi i bioskopi sa jedanaest i po mesta....

Kad si toliko u kurcu da ne možeš ni da prdneš.

kad kroz tebe duva promaja dok u polutami svoje sobe slušaš srceparajuće pesme koje uporno podsećaju na neko minulo doba (ili osobu)..

Osecanje koje te uhvati kad posle dorucka,dokon, pocnes da pregledas svoj zivot i prisecas se svih srecnih stvari koje su ti se desile i svih ljudi koji ti nedostaju.

Činjenično stanje.

Пратећа нус појава Правног факултета завршеног тешком муком и продаји душе ђаволу зарад дипломе.

to je onaj osećaj (u glavi i stomaku), kada si skenjan, ali ti je do jaja.