Poslednji stepenik pred početak krvoliptanja. Ona linija, koja se uvek pređe. Uvredu smo čuli i prvi put ali ipak ostvaljmo prostora za izvinjenje čime smanjujemo grižu savesti zbog telesnih povreda koje samo čekaju da se nanesu.
-Bubice, aj budi ljubazna i gasi ta sranja pravljena specijalno za debile. Realno, kome puca živac da zna koliko kalorija ima sitno mlevena divlja aronija ili ručno ceđena japanska mušmula? Znaš da volim kad ima za šta da te uhvatim buli lubi moja... a kad uhvatim... mmmm...
-Aha... ne samo što sam debil već sam i debela. Meni tako? MENI? TAKO?-Kakav enac, šta pričate bre!?
-Ja vido. Ko ti je kriv kad si kilav...
-I ja sam vido. Jesmo te pustili da se igraš sa nama na foru invaliditeta a ti našao na našoj livadi da kradeš i lažeš.
-Meni tako?
-Tebi. Tako. Il kontroliši patrljak il ga veži, ja više stvarn...što diraš stativu? OSTAVI CIGLU!!! AAAA!
