
Дизнијев цртани јунак који је доживео реинкарнацију у људском облику у лику Божидара Ђелића.
Malo stariji tip u društvu klinaca iz kraja. Uvek je tu, uvek dominira forama i pojavom, od njega se traže saveti, on donosi smeh i ozbiljnost. Međutim, kako idu godine, tvoji drugovi i ti sve manje obraćate pažnju na njega, sve je manje duhovit, a sve više i više dosadan lik bez svog društva. Na kraju dođe do toga da ga pozdraviš kad ga sretneš dok bacaš đubre, i vidiš kako guši neke klince. Šta da radiš, prerastao si ga.
Ti rasteš, možda postaneš normalna osoba, dok je on zarobljen i neprilagođen, i uvek isti. I kad ti se desi da neizbežno moraš da popričaš sa njim dok čekaš dvesta grama praške, margarin i savu u lokalnoj radnjici, nemaš o čemu da pričaš sa njim. Shvatiš da je Miki još uvek isto ono derle.
Без поенте. Лоше. Апсурдно.
Но, да бих боље описао овај појам, вратићу се мало у прошлост и загребати по пореклу израза, што ће, надам се, допринети и бољем разумевању истог.
Мики се први пут појавио далеке 1928. године, постао култни лик, и док су генерације и генерације одрастале, Мики је остајао исти. Такав какав је, обележио је милионе детињстава и постао бесмртан.
Али, с обзиром на то да је живот курва и на то да нико не може бити заштићен од гомиле гована којом нас исти полива, симпатични миш је добио своју трећу димензију и постао стваран лик. Наиме, шушка се да су током рата у Вијетнаму, након борби у којима су губили колеге, млади амерички војници певали Mickey Mouse March. У тренуцима пуним помешаних осећања, и потајног схватања бесмисла рата, ова песма их је враћала у домовину, у младост, у време у ком нису губили пријатеље и у ком нису стављали главу у торбу ни сами не знајући ни како, ни зашто. Кад се све сабере и одузме, вероватно је ова песма представљала и дубоко потиснути бунт. Доносећи "Мики Мауса", Вијетнамцима су доносили смрт и "слободу".
Иако је сам израз постојао и раније, у популарну културу и тотални мејнстрим је гурнут Кјубриковим ремек делом Full Metal Jacket, где целокупну причу и целокупан живот маринаца и онога што су они преживљавали заокружује горе споменутим маршем комбинујући смрт пријатеља, борбу убилачког нагона и емпатије, борбу детињства и одрастања, борбу без поенте, плес између баналности и комплексности. Што би рекао Џокер, дуалност човека, Јунгова теорија.
"Овде се не ради о слободи, ово је кланица".
Израз као такав је постао универзалан и коришћен је у целом свету.
Ако све ово што горепоменута песма представља у Кјубриковом остварењу оголимо до крајњих граница, добијемо само једно. Од веселог, невиног детета пуног снова, без трунке зла у себи до лоше, одрасле јединке жељне да повреди без смисла, и сопствени злочин банализује до крајњих граница. Губљење невиности. Одрастање. Бесмислени одговор на Џокерово питање "како можеш убијати жене и децу".
"Лако. Не мораш пуцати далеко испред њих".
"Срећан сам што сам жив, што сам и даље у једном комаду. У свету пуном срања... Да. Али сам жив. И не плашим се."
Јебени Мики Маус.
- Брате, како ово може да им прође, ово је јебено бесмислено?
- Матори, живиш у Мики Маус држави, шта ти није јасно.
----------------------------------------------------------------------------
- Ћеро, дај то 'вамо да ти покаже ћале, ово је Мики Маус посао. Видиш, узмеш мало селотејпа, залепиш овде, па мало овде?
- Ћале, мислим да ћу ипак до обућара. Не кажем да си лош мајстор, само нисам сигурна у естетски аспект лепљења лепљења штикле изолирком. Ал' хвала ти у сваком случају, цар си.
----------------------------------------------------------------------------
- Матори, да сам на твом месту, устао бих, отишао тамо и рокнуо га директ у плексус.
- Да се носиш у пичку материну и ти, и твоји Мики Маус савети.
----------------------------------------------------------------------------
"Лично, мислим да се они уопште не желе уплитати у овај рат. Мислим да су они заправо узели нашу слободу и дали је косоокима. А они је не желе. Они би радије били живи него слободни. Јадне будале".
----------------------------------------------------------------------------
- Каква су ти ово гејпедер срања? У моје време, гледали смо Мики Мауса, Пају Патка, Тома и Џерија. Ех, каква су то времена била.
Опис који користимо да дочарамо да је нешто толико јадно и ретардирано да је то смешно и да не може да се пореди са неким другим кандидатом.
(негде у предграђу Земуна или неком другом предграђу које би да буде Земун)
Л1: Брате да ви'ш што је Гокси узео Голфа 3, ТДИ, троја врата, затамљена стакла, еркондишн, централна брава...
Л2: Ајде бре немој да ме брукаш, какав бре Голф, каква пичка материна, јесам те учио да је Ауди ауто, да је Мерцедес ауто, а све остало су Мики Мауси... ај сад лепо да ти лупим мацолу...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.