Diznijev crtani junak koji je doživeo reinkarnaciju u ljudskom obliku u liku Božidara Đelića.
Malo stariji tip u društvu klinaca iz kraja. Uvek je tu, uvek dominira forama i pojavom, od njega se traže saveti, on donosi smeh i ozbiljnost. Međutim, kako idu godine, tvoji drugovi i ti sve manje obraćate pažnju na njega, sve je manje duhovit, a sve više i više dosadan lik bez svog društva. Na kraju dođe do toga da ga pozdraviš kad ga sretneš dok bacaš đubre, i vidiš kako guši neke klince. Šta da radiš, prerastao si ga.
Ti rasteš, možda postaneš normalna osoba, dok je on zarobljen i neprilagođen, i uvek isti. I kad ti se desi da neizbežno moraš da popričaš sa njim dok čekaš dvesta grama praške, margarin i savu u lokalnoj radnjici, nemaš o čemu da pričaš sa njim. Shvatiš da je Miki još uvek isto ono derle.
Bez poente. Loše. Apsurdno.
No, da bih bolje opisao ovaj pojam, vratiću se malo u prošlost i zagrebati po poreklu izraza, što će, nadam se, doprineti i boljem razumevanju istog.
Miki se prvi put pojavio daleke 1928. godine, postao kultni lik, i dok su generacije i generacije odrastale, Miki je ostajao isti. Takav kakav je, obeležio je milione detinjstava i postao besmrtan.
Ali, s obzirom na to da je život kurva i na to da niko ne može biti zaštićen od gomile govana kojom nas isti poliva, simpatični miš je dobio svoju treću dimenziju i postao stvaran lik. Naime, šuška se da su tokom rata u Vijetnamu, nakon borbi u kojima su gubili kolege, mladi američki vojnici pevali Mickey Mouse March. U trenucima punim pomešanih osećanja, i potajnog shvatanja besmisla rata, ova pesma ih je vraćala u domovinu, u mladost, u vreme u kom nisu gubili prijatelje i u kom nisu stavljali glavu u torbu ni sami ne znajući ni kako, ni zašto. Kad se sve sabere i oduzme, verovatno je ova pesma predstavljala i duboko potisnuti bunt. Donoseći "Miki Mausa", Vijetnamcima su donosili smrt i "slobodu".
Iako je sam izraz postojao i ranije, u popularnu kulturu i totalni mejnstrim je gurnut Kjubrikovim remek delom Full Metal Jacket, gde celokupnu priču i celokupan život marinaca i onoga što su oni preživljavali zaokružuje gore spomenutim maršem kombinujući smrt prijatelja, borbu ubilačkog nagona i empatije, borbu detinjstva i odrastanja, borbu bez poente, ples između banalnosti i kompleksnosti. Što bi rekao Džoker, dualnost čoveka, Jungova teorija.
"Ovde se ne radi o slobodi, ovo je klanica".
Izraz kao takav je postao univerzalan i korišćen je u celom svetu.
Ako sve ovo što gorepomenuta pesma predstavlja u Kjubrikovom ostvarenju ogolimo do krajnjih granica, dobijemo samo jedno. Od veselog, nevinog deteta punog snova, bez trunke zla u sebi do loše, odrasle jedinke željne da povredi bez smisla, i sopstveni zločin banalizuje do krajnjih granica. Gubljenje nevinosti. Odrastanje. Besmisleni odgovor na Džokerovo pitanje "kako možeš ubijati žene i decu".
"Lako. Ne moraš pucati daleko ispred njih".
"Srećan sam što sam živ, što sam i dalje u jednom komadu. U svetu punom sranja... Da. Ali sam živ. I ne plašim se."
Jebeni Miki Maus.
- Brate, kako ovo može da im prođe, ovo je jebeno besmisleno?
- Matori, živiš u Miki Maus državi, šta ti nije jasno.
----------------------------------------------------------------------------
- Ćero, daj to 'vamo da ti pokaže ćale, ovo je Miki Maus posao. Vidiš, uzmeš malo selotejpa, zalepiš ovde, pa malo ovde?
- Ćale, mislim da ću ipak do obućara. Ne kažem da si loš majstor, samo nisam sigurna u estetski aspekt lepljenja lepljenja štikle izolirkom. Al' hvala ti u svakom slučaju, car si.
----------------------------------------------------------------------------
- Matori, da sam na tvom mestu, ustao bih, otišao tamo i roknuo ga direkt u pleksus.
- Da se nosiš u pičku materinu i ti, i tvoji Miki Maus saveti.
----------------------------------------------------------------------------
"Lično, mislim da se oni uopšte ne žele uplitati u ovaj rat. Mislim da su oni zapravo uzeli našu slobodu i dali je kosookima. A oni je ne žele. Oni bi radije bili živi nego slobodni. Jadne budale".
----------------------------------------------------------------------------
- Kakva su ti ovo gejpeder sranja? U moje vreme, gledali smo Miki Mausa, Paju Patka, Toma i Džerija. Eh, kakva su to vremena bila.
Personifikovani delirium tremens.
Opis koji koristimo da dočaramo da je nešto toliko jadno i retardirano da je to smešno i da ne može da se poredi sa nekim drugim kandidatom.
(negde u predgrađu Zemuna ili nekom drugom predgrađu koje bi da bude Zemun)
L1: Brate da vi'š što je Goksi uzeo Golfa 3, TDI, troja vrata, zatamljena stakla, erkondišn, centralna brava...
L2: Ajde bre nemoj da me brukaš, kakav bre Golf, kakva pička materina, jesam te učio da je Audi auto, da je Mercedes auto, a sve ostalo su Miki Mausi... aj sad lepo da ti lupim macolu...
