Misterija roditeljske prošlosti

Iako zvuči kao roman Agate Kristi, ona mu nije ni primirisala. (Možda ako bi je pisao detektiv nindža gusar) Ovo štivo se čita ceo život, misterija je rasparčana, fragmentovana i šifrovana u tolikoj meri da bi i Grisom i Kejn, sa svojim ekipama i laboratorijama udruženim snagama, omanuli a zatim izvršili kolektivno samoubistvo.
Kakav je Ćale bio u mladosti, ne neka tamo rimejkovana verzija, nego prava stvar?
Koliko je Keva frajera imala pre Ćala?
Gde i kako je Ćale zaradio onaj ožiljak na vratu?
Zašto majka ne govori sa popadijom odkad sam se ja rodila?
Koliki alkosi su oboje bili?
Šta je tačno pisalo na tetovaži na kevinoj nozi pre nego što ju je prepravila?
To su pitanja bez odgovora, na koja vam matori udeljuju parčić po parčić potencijalne istine.
A ni babe ni dede i bliži rod (koji vam je valjda toliko ''bliži'' da stvarno voli vaše roditelje) nisu ništa velikodušniji sa odgovaranjem.
Jedino može da se desi da se prevare, misleći da su vam vaši već ispričali neku ''dogodovštinu'', ali se brže bolje grizu za jezik na svaki znak radoznalog sjaja u oku tvom.
Ova tampon zona većinom nikada ne bude rasvetljena, udruženje koje je drži obavijenom velom tajne je pedantno i u svakom pogledu besprekorno.
Hakerisanje traje ceo život može da se završi samo na jedan način: ''Ma boli me uvo, matora, ko da ja hoću da te zamišljam da se tamo cmačeš sa sadašnjim pop Stanimirom. Ne volim da mislim ni na tebe i ćala...''
Gde bi nam bio kraj da sve zadatke obavljamo kao ovaj?!
Čiča miča, i gotova priča. :)