
Гомила измучених људи у препуном јутарњем аутобусу, толико стиснутих једни уз друге да су постали једно, безоблична маса која се труцка у ритму старих точкова, џомби на путу и одсуства достојанства. Сардине у конзерви на куб.
Ове људске фигуре подсећају на гротескне карикатуре, силом градске вреве спојене Франкештајне данашњице.
Ту и тамо провири прамен неговане косе, ћела, једно зелено, једно плаво око, једна детиња и једна старачка рука, једна крупна дојка и маљави стомак. Лева страна тела заудара на зној, десна на скупи парфем.
Из грла им се отимају мукло нервозно режање, неартикулисане зверске псовке и измучени крици.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.