Гомила измучених људи у препуном јутарњем аутобусу, толико стиснутих једни уз друге да су постали једно, безоблична маса која се труцка у ритму старих точкова, џомби на путу и одсуства достојанства. Сардине у конзерви на куб.
Ове људске фигуре подсећају на гротескне карикатуре, силом градске вреве спојене Франкештајне данашњице.
Ту и тамо провири прамен неговане косе, ћела, једно зелено, једно плаво око, једна детиња и једна старачка рука, једна крупна дојка и маљави стомак. Лева страна тела заудара на зној, десна на скупи парфем.
Из грла им се отимају мукло нервозно режање, неартикулисане зверске псовке и измучени крици.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Nijesam morao da gledam ko je pisao hahaha.
Esejski stil.
+
Zvuči kao da si opisao masu Jevreja u nekom logoru iz doba Drugog svetskog... ali je poprilično kul. Pljus.
Jes prezvakana tema o gsp ali ovo je dobro. Plus
Да, сјајно.