Moja!

Tip lopte u naletu.

Moja

Bračna drugarica, jednostavnije rečeno. Da ne bi morali da objašnjavamo u toku zanimljivog razgovora zašto smo iskoristili žensko ime iako ni jedne nema u društvu, lakše je reći ovu prisvojnu zamenicu.

- Brate, mogli bi da popijemo još po jednu...
- Ne smem, ona moja će mi oči izvaditi ako dođem pijan...
- Pa već si pijan, jedna manje više. I moja baje kad dođem pijan, ali ja uopšte ne slušam...

Moja!

Jedna od prvih reči koje mamino jedinče nauči da koristi u prepunom vrtiću pokazujući da ne ume da deli igračke sa drugim batama i sekama.

-Ja cu uzmem ovu jutku.
-To moja jutka! Moja!
-Dobjo ja onda ocu joptu.
-Moja! Bezi tamo.
-Ali ti ne mozes iglas sa svim iglackama.
-Mogu, to sve moje.

Drugo dete odlazi, razočarano, mamino jedinče ga trijumfalno prati mašući mu igračkama ispred nosa.

-Vidi, sta ja imam! (pruži mu kao da će da mu da, ali mu odmah brzo skloni iz ruke)

Moja

Reč koju tokom utakmice najčešće izgovora, golman ekipe koja igra defanzivno.

Idiote, jesi rek'o da je tvoja!

Iskliznula mi, jebiga....

Moja

Prisvojna zamenica prvog lica jednine ženskog roda koja se u redovnim vremenskim razmacima pretvara u prisvojnu zamenicu drugog lica jednine - tvoja.

Kad ti roditelji kažu: Ovo je MOJA kuća!
Ali kad dođe vreme za čišćenje nekom magijom postaje i TVOJA.

Moja!

Uzvik koji čuješ kad sa ortacima igraš basket, uglavnom je kasno izgovoren.

A: (Šutira na koš)
Lopta skakuće po obruču treba da padne.
B:” Moja!”
B i C skaču za loptom!
Odlazi u aut.
B:”Brate jesam ti rekao da je moja!”
C: ”Jebiga kad si rekao kasno, ne igramo u pare šta histerišeš!”