У срцу Азије лежи огромна, тајанствена Монголија. Она се простире преко великог дела централне Азије, од снежних падина Тиеншана и врелог песка западне Зунхарије до све до шумовитих Сајанских брада и великог Кинеског зида.
Колевка народа, историје и легенди; родна груда крвавих освајача који су овде за собом оставили престонице покривене песком пустиње Гоби, своје тајанствено прстење и древне номадске законе; држава монаха и злих ђавола, земља скитачких племена којима су владали потомци Џингис-кана и Кублај-кана, канови и кнезови из млађих лоза: то је Монголија.
Тајанствена земља култова Раме, Шакјамунија, Конгкапе и Паспе, култова које штити сама личност Живог Буде – отелотворени Буда у трећем достојанственику ламаистичке религије – Богдо Гегена у Те Куреу или Урги. Земља тајанствених лекара, пророка, магова, видовњака и вештаца; земља знака свастике; земља у којој живи успомена на давно почивше владаре Азије и половине Европе: то је Монголија.
Земља голих планина, долина спаљених сунцем и сатртих хладноћом, болесне стоке и болесних људи; гнездо куге, антракса и богиња; земља гејзира и планинских пролаза настањених демонима и светих језера препуних рибе; земља вукова, ретких врста јелена и планинских јараца, милиона свизаца, дивљих коња, магараца и камила који никада нису видели узде, свирепих паса и лакомих птица грабљивица што прождиру мртва телеса које људи оставе у долинама: то је Монголија.
Земља чији примитивни изумирући народ гледа у кости својих предака које бледе у песку и прашини њихових равница; народ који је раније покорио Кину, Сијам, северну Индију и Русију; народ кога су зауставила челична копља пољских витезова, који су тада бранили васцели хришћански свет од дивље и скитачке Азије: то је Монголија.
Из романа "Звери, људи и богови", Фердинанд Осендовски

Džingis Kan se u grobu prevrće.