Daleka egzotična zemlja, kraj sveta za neke. Sada zemlja uglavnom mirnog naroda, a nekada je sve bilo drugačije. Pre mnogo godina to je takođe bio kraj sveta, a onda je tamo rođena najveća imperija - ikada. Mongoli su sada budisti, a Džingis Kan ima ključno mesto u njihovom nacionalnom panteonu. Postoji kult Džingis Kana, sa njegovim sveštenicima i relikvijama.
Bilo je i kasnije pokušaja obnove svetskog carstva, najzanimljiviji je onaj koiji je 1921. izveo "krvavi baron" Ungern-Šternberg, koji je sebe smatrao reinkarnacijom Džingis Kana. Ima epizoda Korta Maltezea sa tom tematikom. Iz tog perioda je tekst iz primera.
U Mongoliji se piše ovim pismom - ćirilicom, mada vam samo većina slova može biti čitljiva. Reči, nikako. U kineskoj Mongoliji se piše njihovim vertikalnim pismom koje potiče od Džingisa, što se može pretpostaviti...
U srcu Azije leži ogromna, tajanstvena Mongolija. Ona se prostire preko velikog dela centralne Azije, od snežnih padina Tienšana i vrelog peska zapadne Zunharije do sve do šumovitih Sajanskih brada i velikog Kineskog zida.
Kolevka naroda, istorije i legendi; rodna gruda krvavih osvajača koji su ovde za sobom ostavili prestonice pokrivene peskom pustinje Gobi, svoje tajanstveno prstenje i drevne nomadske zakone; država monaha i zlih đavola, zemlja skitačkih plemena kojima su vladali potomci Džingis-kana i Kublaj-kana, kanovi i knezovi iz mlađih loza: to je Mongolija.
Tajanstvena zemlja kultova Rame, Šakjamunija, Kongkape i Paspe, kultova koje štiti sama ličnost Živog Bude – otelotvoreni Buda u trećem dostojanstveniku lamaističke religije – Bogdo Gegena u Te Kureu ili Urgi. Zemlja tajanstvenih lekara, proroka, magova, vidovnjaka i veštaca; zemlja znaka svastike; zemlja u kojoj živi uspomena na davno počivše vladare Azije i polovine Evrope: to je Mongolija.
Zemlja golih planina, dolina spaljenih suncem i satrtih hladnoćom, bolesne stoke i bolesnih ljudi; gnezdo kuge, antraksa i boginja; zemlja gejzira i planinskih prolaza nastanjenih demonima i svetih jezera prepunih ribe; zemlja vukova, retkih vrsta jelena i planinskih jaraca, miliona svizaca, divljih konja, magaraca i kamila koji nikada nisu videli uzde, svirepih pasa i lakomih ptica grabljivica što proždiru mrtva telesa koje ljudi ostave u dolinama: to je Mongolija.
Zemlja čiji primitivni izumirući narod gleda u kosti svojih predaka koje blede u pesku i prašini njihovih ravnica; narod koji je ranije pokorio Kinu, Sijam, severnu Indiju i Rusiju; narod koga su zaustavila čelična koplja poljskih vitezova, koji su tada branili vasceli hrišćanski svet od divlje i skitačke Azije: to je Mongolija.
Iz romana "Zveri, ljudi i bogovi", Ferdinand Osendovski
Ma Joca Memedovic je car, ne bih se ni secao mongolije da nije bilo njegovih ribolovackih emisija. Inace, do jaja je podatak da svaki dvestoti covek ima gene Dzingis Kana, posto je covek sejao, i sejao, i sejao...
Fino...
Samo nisu Mongoli bili ništa manje varvari od Slovena, Kelta, Skita, Hazara, Gota i ostalih plemena.
O turskim plemenima i Avarima da i ne govorim...
pa 2pi... ne znaš ti s kime pričaš... možda :)
Mongoli su bili malo uspešniji... u varvarstvu od ostalih ;)
pa ako je svaki dvestoti potomak džingis kana, onda čisto statistički ima 0.5% šanse da sam ja... a s obzirom na lični stil, rekao bih i malo više :)
Pre jedno dve nedelje sam procitao fenomenalan roman Bernarda Karvalja "Mongolija". Zaista je fenomenalno opisao zivot, kulturu i obicaje mongola i svih naroda koji naseljavaju ovu zemlju. Svima ga toplo preporucujem.