
То је кад добијеш петицу на тесту у школи, али не пријављујеш је све док за то стварно не буде било потребе.
- Црни Митре, па где си ти, пола пет а тебе нема кући!
- Извини... Е да, добио сам петицу из матиша, дођи да видиш.
- Опа сине, па сад можеш и четворку за крај да тражиш (заборавила на касни повратак са журке).
-------------
- Мама требају ми паре за Јафу, једе ми се слатко.
- Нема, ето ти ванилице правила бака, и то је слатко.
- Е, а ја добио петицу из физике... Дођи да видиш, ајде.
- О срце, иди у новчаник узми и за сок.
Mudrost je kada znas da je paradajz voce.
Ali mudrost nije kada ga stavis u vocnu salatu.
Нешто што би требало да долази с'годинама.
Народна пословица каже:Младост лудост-старост мудрост.
Неки само остаре.
Јован Кркобабић,Драгољуб Мићуновић...
Чист парадокс. Хвале је на сва уста, а таквима је најгоре. Кад си мудар, схватиш како је овај свет покварен, јадан, бедан, опседнут најновијим поцепанима мајицама, фарбама за косу и сличним глупостима. Најгоре је што нема пуно мудрих, иначе би се они скупили на једно место, па некако преживели. У новом свету су ендемска врста, у масовном изумирању, поготово у Србији. У Америци се могу наћи једино у ратним склоништима, највишим (по километра) факултетима и сличним установама које зраче чудном ауром која одбија глупе.
Исплати се бити глуп. Бринеш се око малих ствари, радиш мале глупости, имаш малу плату, а све купиш. Срећни људи, само нису мудри да то схвате (Парадокс, као што рекох).
Kulturniji sinonim za mudost. Koristi se u administrativno-poslovnim situacijama.
(sastanak upravnog odbora i sindikata)
Direktor: Oni dobro obavljaju svoju dužnost.
Sindikalac: Šta?! Koji bre oni? Oni nemaju mud...(dođe mu u glavu da je na sastanku odbora)...rih ljudi. Oni nemaju mudrog čoveka u svojim redovima. Ej bre! (aplauz od strane ostalih sindikalaca)
Последњи трачак наде у маторог човека да није за старо гвожђе. Глупа стара изрека, која гласи "да што си старији-то си мудрији" је узета здраво за готово и тако у сваком божијем филму имате маторог мудраца који саветује младог неискусног борца, a
маторог излапелог вам никад не спомињу...
Ћале вам сипа по једну домаћу, и притом пола проспе по поду
А:Шоњо, како држиш ту чашу јебем те неспособног? Овако, ко мушкарац је узмеш, стиснеш, а не да се због тебе људи црвене!
Б: Ћале, дрхте ти руке бре, немој мени да...
А: јако тихо Коме дрхте руке? јако гласно ПА ЈЕЛ ЗНАШ ТИ КОЛИКО СУ ШВАБА ОВЕ РУКЕ ПОБИЛЕ,НЕ ЗНАШ ЈЕЛ ДА? ОЋЕШ ЈА ДА ТИ КАЖЕМ? ТРИ СТОТИНЕ ПЕДЕСЕТ И ЧЕТИРИ, ДОК САМ ЈОШ БРОЈАО, ЛЕБАЦ ТИ КРВАВИ ЈЕБЕМ.
Б: Добро бре ћале, смири се који ти је..
А: То што ме мало снага зајебава надоместим мудрошћу и искуством.
Б: Ма ти си ми све сем мудар.
А: Молим?
Б: Па јел си у железари постао тако паметан?
А:То је бар частан посао, а не да жврљам које какве папире по канцеларијама гузоњиних синова.
Б: Ја бар имам факултетску диплому.
А: И то значи да си паметан? МИРО, РАЗВИЈ НАМ ОНУ ТАБЛУ, ДА ПОКАЖЕМ БАЛАВЦУ КОЛ'КО ЈЕ ПАМЕТАН!
Vestina odn. umetnost koriscenja sopstvenog razuma, ali nema svako talenta ili navike za to, a poneko nije obavesten, pa mu taj potencijal ostaje skriven.
Vestina koja se moze nauciti; oni koji imaju talenta brze, a drugi sporije. U svakom slucaju, za pocetak je neophodan prirucnik kao Vukajlija.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.