Pasulj, kupus, boranija i sva ostala volatilna hrana koja lako menja agregatno stanje iz čvrstog u gasovito.
U Srbiji se vucaraju s' kolena na koleno i dobijaju se kroz neki jako čudan i komplikovan proces koji je zaista teško shvatiti.
-Evo ga mali Gile, 'de si Gile tetku ti..... !
-Što sam ja Gile ? Kad mi je ime Pera Perić ?!
-Pa znaš, tvoj deda kad je bio mali lakše mu bilo da kaže gile nego pile pa zato.
.......-Evo ga mali Časlav !
-Što sam ja Časlav koji kurac ?
-Pa tvoj ćale je bio mnogo mali,pa znaš one viceve sa mravom Časlavom pa kao mali k'o mrav pa Časlav, znaš.......
.....-Vidi Lile, evo ide mali Mića Francuz !
-Sigurno ste pomešali nešto, ja sam Ivan i nemam veze sa Francuskom.
-Ma tvoj ćale se nekad nešto posvađao sa nekim čovekom i rek'o mu j...m ti sve francusko pa eto....
........-Lale eno ga mali Budak !
-Budak ?!
-Vidiš, tvoj deda je jednom odvalio za čizmu da je to futrola za budak, pa zato...
Davanje nadimaka koji uopšte ne odgovaraju imenu ili prezimenu osobe.
- '' Žiko! Žiko, bre! Žiko!!! UROŠE! Moronu! Mirkoviću!!!''
- '' A? ''
- '' A bre, budalo, jedva sam te dozv'o...''
Životni fenomen. Obično se kaže da nadimak koji poseduje odrećena osoba, pokazuje njegove psihičke osobine i ponašanje. U zavisnosti od doba kada je neko pridobio nadimak u većini slučajeva ostaje taj nadimak do kraja života.
Na primer, ako je neko dobio nadimak kao klinac, retki su slučajevi kada se zaboravljaju isti.
Dobri momci, recimo, od skraćivanje imena, zadobiju prvobitan oblik.
Nikola, dobar dečko je Nidžo. Dok je malo zajebaniji klinac, vragolan, Džoni. Isti je slučaj i sa, recimo, Miloš. Mišo je dobar dečkić, povučen, ne pije, trenira fudbal i pije gusti sok. Sa druge strane, Šomi je opasniji dečkić, pije šta stigne, bije se na ulici, propušio u osnvnoj i sl.
U starijem dobu, dodeljuje se nadimci koji označavju njihovo trenutno ponašanje, kretanje i osobine.
Zec, brz, ako trenira neki sport, brzo reaguje, svrši posle prvog ubacivanja. Buksmen, dečkić koji duva ko promaja. Postao je malo drugačiji od drugih.
Porodčni nadimci nemaju veze sa pravim imenima. Roditelji ih dodeljuje kako im se ćefne. Obično je to Mićo, Maro, Mili, Bebo i sl. Ima slučajeva kada ste u društvo sa drugarima i svojim roditeljima, pa igrom slučajeva drugari čuju kako vas zovu matori i onda taj nadimak služi za sprdnju.
-Mićo, aj mi dodaj taj tanjir, ljubim te.
(svi u glas) -Aaaaaaaa. Hahahahaha. Mićo, aj mi dodaj upaljač leba ti.
-Daj, bre, kevo, jesam ti rekao da me tako više ne zoveš.
Bilo koje ime, rec ili zvuk kojim zovemo mladju bracu, nastavnike ili druge ljude koje, iz nekih ili nekih drugih razloga mrzimo i mislimo da ih treba zavezati i bosti stapom dok ne popizde i duze, cisto da se zna da ste bolji od njih. Kada neki ovakav nadimak dodje do usiju ekipe osobe kojoj je podaren, obicno ce ga tako zvati do smrti, koja dolazi vrlo brzo, jer stap pravi krvave rane posle nekog vremena.
Za brata: Bilo sta sto bi, u neku ruku, moglo da ga nervira: kakani, medeni, mali, njegovo ime-rode\rade\ljube\voje\...\ancice; tuki tuki (sto piskaviji glas), i tome slicno.
