Kenja ti se, a u gradskom si. Do stana minimum pola sata. Znoji se i trnes. Ostali putnici te gledaju i pitaju se da li ti je dobro. Od nastale situacije lomis i uvijas sipku za koju se drzis da ne bi eksplodirao. Napokon dolazis do stana, otkljucavas vrata levom, desnom otkopcavas kajis. Onaj osecaj kad sednes na solju i djavo krene da izlazi, neprocenjivo!

Kada zaustavite mikrotalasnu rernu jednu sekundu pre nego što završi sama, i čuje se ono karakteristično "Ping!".