Specifičan "hud", koji svaki manji ili veći srpski grad mora da poseduje. Najčešće se pominje u svim urbanim legendama vezanim za grad, a i ljudi koji u njemu žive imaju poseban sklop ličnosti.
Obavezno stanište nekog od gradskih mafijaša, ili mesto okupljanja više njih, gde su klinci videli kako je Bane Gambino "rokn'o debelog Krnju dugom devetkom" i gde je snimljeno kako Goca Dijaliza puši u kolima sinu Jove Tetreba, noć pre nego što su ga pokupili kljunovi.
Obavezno stanište nekoliko onih koji bi hteli da budu kao njihovi gorepomenuti uzori, te obitavaju po fensi klubovima ili splavovima noseći kajle i upasane treše. Kući im mama seče nokte na nogama i vezuje pertle, a tata ih šamara kad mu ne prođe tiket.
Ako ikad bude bilo vidljivih NLO-a, sva je prilika da će se tu pojaviti.
Ovaj deo grada je u prošlosti zahtevao status republike.
Išaran je živopisnim i originalnim grafitima tipa "Ulazite na sopstvenu odgovornost", ili "Ovde vam neće pomoći što ste iz dobre kuće".
Obično se zajebani krajevi nalaze na periferiji, te je redukovana cirkulacija u prometnim krajevima čest predmet viceva o stanovnicima datog kraja. Dakako, isključivo u njihovom odsustvu.
Često se bira za organizovane nezakonite transakcije ili tuče, jer je daleko od očiju uniformisanih lica.
Bar jedna čuvena kafana (u istorijskim okvirima) se nalazi ovde.
Tu negde spava i posrnuli gigant (ugašena fabrika ("Pola Evrope smo snabdevali, ej, al' sve pokrade banda, majku im lopovsku")), ili fudbalski klub, nekadašnja institucija Prve srpske lige, sada u stečaju ("E, kad se setim kako je Limarov mali zveknu onomad Omeru pod prečku u šesnaestini finala kupa, to su bre bila vremena, a ne ovo sad").
Prostor od koga su "tranzicija" i "urbana omladina" stvorili predmet sprdnje. A nekad je bila lepota živeti tu, daleko od buke centra.
