I u pravu su. Jer fejluješ. Uvek.
Prazna baterija na mobilnom? Ako ležiš u jarku onesvešćen posle saobraćajke koja ti je polomila ne samo sve kosti nego i čekić i nakovanj u uhu dok se tri pobesnela jazavca seksualno iživljavaju na tebi i svršavaju ti u nozdrvu dobar si, jer ako nije tako onda si govedo neodgovorno koje ne ceni to što je keva bečila oči šesnes sati da protera tvoju ozračenu glavudžu kroz pičku a ti je sada mučiš takvim mislima. Da ne pominjem matorog koji upire i levo i desno da ti iznađe novce ne bi li priveo kraju višu poljoprivrednu pa da diplomiraš k'o čovek u triespetoj godini i skineš mu se s' kurca, napokon. A ti ne možeš da se setiš da napuniš bateriju, sto ti majki jebem.
Zadnji put si jebo kad je Zvezda osvojila duplu krunu? Osim što nikada nećeš da dostigneš svog matorog koji je u tvojim godina isprskao više semena nego svi ratari u Vojvodini zajedno takođe si i peder. I nešto si čudan, nisi kao on, razočarao si ga, sve i da oplodiš sve device Srbije da ti rađaju sinove, nije to to.
Slušaš te sektalike? Mora da se drogiraš, fale kašike po kući. Sine, nemoj to ljubi te staramajka, ubiće te otac budakom kada sazna da se bodeš pilulama u nokat. I skini tu majicu, saznaće i komšije da si se navuko na ujdo.
Obrni, okreni ne valjaš. Jer ne voliš Šešelja.
- Gde si jebo te onaj glupi Radovan i kad mu dado' pičke 'nomad.
- Š'a pička ti materina? Opet se ne javlja onaj tvoj mamlaz?
- Evo nema ga čitavih pola sata kako je otišao, obuče onu crni majicu sa đav'lima onim i ode nekuda frezom.
- To počelo da se drogira, i sad se još ne javlja. Pa za koga ja krivim grbaču ceo život koj' kurac, Radojka vaspitala si degenerika.
- Joooooooooo' kuku meni, dete mi leži mrtvo negdeeeeeeee, a narkomani mu pušu dim od droge u nos i žrtvuju ga mračnom gospodaru. Ku-ku le-le.
Skup crnog i krvavog, sukob bezbroj mračnih misli u glavama matoraca, gde najtamnije nijanse dominiraju. Snaf scenario sa Dalekog istoka, razlog mnogo neodspavanih noći i modrih podočnjaka, te popucanh kapilara zbog kojih išarane beonjače izgledaju kao satelitski prikaz amazonskog basena.
Sve i da si jebeni Džoni Kvest, srećković i user čija kolena ni na fuci u školskom nisu osetila čari tvrdog betona, sve da su ti džepovi puni talismana od Dalaj Lame lično, koliko god da su sigurni u tebe šatro obazrivog lika, počev od prvog zahteva konobaru da ti otvori Koka-kolu pred tobom, u onom trenutku kad se zrikavac ispod miljea oglasi nakon zalaska sunca, dok ti negde šiljiš bobana i uključuješ sajlent mod na fonu, u očima matorih postaješ običan maler i večiti gubitnik, unakaženi San Marino.
- Ko ti je rekao da mu daš ključeve od auta? Juče je položio! Nema ni benzina dovoljno i šta da mu se negde ugasi u vukojebini?! 'Oćeš da ga sačeka neki manijak i raspori sekirom zbog zimskih guma i dizalice u gepeku?
- Zovi taksi, policiju, hitnu, zovi nekog i idi traži ga ako si roditelj, možda mu već kurjaci vuku ručice po šumi!
Mali si i tek otkrivaš svijet oko sebe. Sve te zanima i sve bi da vidiš. Istraživačkim koracima često prelaziš preko crvene linije slobode, morala ili dobrog vaspitanja. Kada se to desi, tu su oni da te vrate na pravi put. Tvoji roditelji.
Kako to rade? Strahom. Previše si mlad da bi razumio i prihvatio stvarno objašnjenje, a i ta objašnjenja traže previše vremena. Otac je prezauzet posmatranjem komšinice Dragice kako se guzi dok širi veš, a majka nema dovoljno obzira zbog trač-partije sa drugaricama. Sve što možeš da dobiješ od njih je par rečenica filovanih imaginarnim strahom, koji ostavlja posledice za cio život.
Kasnije, kad dovoljno sazriš i shvatiš da se roditeljska horor-upozorenja neće ostvariti, ipak se u jednom momentu zapitaš šta bi bilo kad bi se u nekoj paralelnoj stvarnosti sve to zaista i obistinilo.
PARALELNA STVARNOST
Budiš se da kreneš u školu. Upišan. Fino te je otac upozoravao da sinoć ne gledaš u vatru. Polako ustaješ iz kreveta i hramajući (ljuljao si se na stolici) odlaziš do WC-a, jer ti se opet piša. Radiš to čučeći, a i kako bi drugačije kad ti je kita otpala zbog igranja sa barbikama. U tome te ometa kratki, dlakavi rep (šolja crne kafe u tim godinama pogubno mijenja fizionomiju) ali si već prihvatio da će te žuljati uvijek kad sjediš na šolji. Oblačiš se i posmatraš sebe u ogledalu. Nije lijep prizor. Iako nisi lagao već dvije nedelje, nos a-la Sirano de Beržerak se nije smanjio ni milimetar. Na očnim kapcima imaš gomilu čmičaka. Trebao si trudnoj majci da dohvatiš tu jebenu jabuku. Prolazeći kroz hodnik primjećuješ odškrinuta vrata ormara u kome otac drži lovačku pušku. Malo ćeš da virneš, šta može da ti se desi? Iz ormara iskače Babaroga. Humana neka Babaroga. Prvo te ubija, pa te tek onda ziguje.
PARALELNA STVARNOST PARALELNE STVARNOSTI TJ. SAMO STVARNOST
- Što pobježe od onog Cigančića, drtino matora?
- Nećeš mi vjerovati - i dan-danas sanjam kako dolaze da me ukradu!
