Poruka samom sebi da izdržiš sve pritiske, a da te žena ne kastrira. Sve one kenjaju kako 'oće jakog muškarca pored sebe, sigurnog, kako one to kažu jeb'o ih ćaća... stabilnog, jebemu! E, sad. Kad nađu tog "izabranog", onda im polako sve počinje da smeta. To što ideš na utakmice, piješ pivo u razmeri litar i po na kilogram telesne mase, jedeš pečenje petkom uveče, 'oćeš i da udariš komšiju kad stane na parking ili nekog ćomana što smara devojke na trafici. Sve to smeta. Pokušava da ti otfikari ono muda što ti je majka priroda dala, da se tako izrazim.
Trenutak kad uočiš da ti sprema zamku idealan je za ovu poruku, nastalu na staroj planini Manjača.
-Jebem li mu ja i seme i pleme... ooo, pa nećemo tako, zemljače. Minus deset, ja lopatam, ti samo dođeš i boc, parkiraš se... sa'ću ti i'cepam gume, a ti siđi ako si toliki junak.
-Dragi, to pričaš sam sa sobom? Šta će ti šilo za led?
-Vidi sa terase. Samo jedno mesto očišćeno, moje naravno, a maloumnik sa desetog mi stao tu. Jebaću mu mamu maminu sad.
-Nemoj psovati. Ugledaj se bre malo na Davida...
-Kog Davida, jeb'o te on?
-Vanjinog... kako je on kulturan i miran sad... a bio je navijač, ono, huligan...
-Mala, daj ne seri... nemoj ponovo da ti objašnjavam... Njemu je njegova presudila...
-Zajebi priču... vidi što sam ti uzela lepu košulju od kašmira i pantalonice... jesu malo uže, ali su skroz super..
-...Aham, počelo je... pa, nećeš ti mene, jebem li ti kolačić... Vidi ti što je to namazano... meni kašmir. Ooo, jebem ti dan. Pa nećeš ti ovog magarca osedlati, ja ti kažem... E, mala. Baš su, kako ono kažete, micaste... nego, odoh da branim položaj dole na parkingu. A to daj bati tvom neka nosi. Mene si našla, a? Jebem li ti...
-Heheheh, a da l' si me provalio, hehehehe...
-Murš!
Budžet Republike Srbije kad treba da se isplate plate i penzije.
