
Повик који се често чује у породицама у којима се деца систематично туку.
Таква је била и моја породица. Стари ме је тукао до тридесете године кад год би му се указала прилика. Усеравао ме је од батина. Тукао би ме чим год је стигао. Једном ме је чак истукао и гепеком. Такав садиста је био. И увек су та страховита батињања била испресецна мајчиним повиком: Не по глави.
Најтеже је било истрпети батињање предметима од гвожђа, штаповима за рибу или продужним каблом. А најлакше сам подносио каиш и скај.
Срдити отац: Опет си украо дневник! Мајку ти јебем!
ЈА: Нисам мајке ми! Дуња је!
Мајка: НЕЕЕЕЕ ПО ГЛАВИ!!!!
У Босни, мајчино упозорење да мали не добија адекватну казну за преступ.
- Црни Милојко, не по глави! Ту је најтврђи... Шарај мало по бубрезима!!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.