
Повик који се често чује у породицама у којима се деца систематично туку.
Таква је била и моја породица. Стари ме је тукао до тридесете године кад год би му се указала прилика. Усеравао ме је од батина. Тукао би ме чим год је стигао. Једном ме је чак истукао и гепеком. Такав садиста је био. И увек су та страховита батињања била испресецна мајчиним повиком: Не по глави.
Најтеже је било истрпети батињање предметима од гвожђа, штаповима за рибу или продужним каблом. А најлакше сам подносио каиш и скај.
Срдити отац: Опет си украо дневник! Мајку ти јебем!
ЈА: Нисам мајке ми! Дуња је!
Мајка: НЕЕЕЕЕ ПО ГЛАВИ!!!!
У Босни, мајчино упозорење да мали не добија адекватну казну за преступ.
- Црни Милојко, не по глави! Ту је најтврђи... Шарај мало по бубрезима!!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.