Koliko god da se trudite, nikako vam ne polazi za rukom.
Tip sedi sa devojkom, neobavezno ćaskaju. Ona se stalno drži ozbiljnih tema, pa on pokušava da malo opusti situaciju. Ali, baš mu i ne ide...
- ...ma dobro, pusti posao, to si sad sredila...nego, šta kažeš da maznemo po jednu krempitu?
- Joj, ne mogu. Ovih dana postim na vodi.
- Na vodi? Hmm...svaka čast, ja uglavnom postim kod kuće. (ozbiljan, očekujući reakciju)
- (bez reakcije) I ti postiš?
- Ma ne, zezam se. Nego, jesi ti uvek ovako ozbiljna? (blagi kez)
- Šta znam, nisam...obično i ne pričam mnogo...
- ...nego odmah prelaziš na stvar? Dobro da znam, da te se čuvam onda:) (šmekerski kez)
- Kakvu stvar...a što da me se čuvaš?!! (nakostrešena)
- Uff, ma šalim se ja malo. Što padaš u vatru odmah...k'o Jovanka Orleanka:) (i dalje pokušava)
- Kakva bre Jovanka Orleanka, šta si počeo bre da lupaš?
- Šala bre..(blaga panika)...kako ne razumeš, ona je spaljena na lomač...
- Auu, kakve tebi stvari padaju napamet, ja sam mislila da si ti drugačiji!!
- Ne vredi...otišao sam, vidimo se!
Непотребна је даља дискусија. Не вреди као: Немам снаге за расправу; не вреди као: Не верујем да си у стању да причаш такве глупости; не вреди као: Тотални си идиот који не заслужује да чује моје аргументе.
Не просипај бисере пред нераста, већ изусти то „не вреди“. Не вреди са дугосилазним акцентом на „е“ и гримасом пензионера којем касирка саопштава да нема да му врати динар.
Драма писана по истинитом догађају. Радња је смештена у магацин у околини Београда. Свака граматичка грешка је намерна и посвећена актерима у стварном животу.
Сцена прва: А и Б обављају свакодневни посао којем је главна сврха испирање мозга за минималну новчану накнаду.
Сцена друга: Долази Ц. (пређашњи)
Ц: Јерсте гледали јуче „Прељубнике“? Да не поверујеш каких све има!
Б (Туп погледа ка колеги А): То је намештено и намењено да забави имбециле, човече.
Ц: Не мож бити. Била је Карамела код Огија Амиџе и рекла је да је све истина. Он је питао дал је намештено.
А: Мој колега с факса је глумио у једној епизоди. Дали му 50 евра и сендвич у „Пончу“.
Б: За 50 евра они се тамо зајебавају а ми овде грбавимо за црвену, црвену им мајку јебем, у пичку!
Ц: Не верујем вам! То не може да се одглуми. Да је глума платили би Николу Која.
А: Признао Карамела. Рекао да је намештено. Прочитај у „Близмету“.
Ц: Ма какви, то је можда рекао за „Курсаџије“, за ово нема шансе. (одлази)
Б: Ма не вреееди. Где си ти кренуо?
А (удаљава се): Идем да питам шефа да ли има неки шлепер да се истовара. Само исрпљујићим радом могу да потиснем сећање на овај разговор.
Stoji obično na kraju rečenice, ne bi li dalo pečat na neku našu nameru. Ta namera je ujedno i jedina opcija u sistemu našeg ponašanja kojoj moramo da pribegnemo, jer smo ostale istrošili na blagonaklono gledanje, sada već do guše zajebane radnje.
-E sad ću da mu jebem mater, ne vredi.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.