Deo dana u sedmici koji retko kome prija. Obično volimo da spavamo malo duže, da se izležavamo po krevetu i posle buđenja, pa da lagano ustanemo, popijemo kaficu, doručkujemo pa tek onda ne radimo ništa. Na žalost, tu je uvek ceo niz smetnji.
"Ajde ustani već jednom, lep je dan danas."
"Usmrdećeš se od izležavanja, stoko jedna."
"Jebiga, kafa ti se ohladila dok si ustao."
"Gle! Počinje Žikina šarenica."
"Brzo nešto da baciš u kljun, imamo puno posla po kući, a sutra se već radi."
...O, jebote, kad će taj ponedeljak!
To je jutro koje obično dođe posle izlaska subotom uveče.
Ponekad zna da bude vrlo bolno jutro.
U ekstremnijim situacijama,to je jutro koje dođe posle izlaska petkom uveče koji je trajao do ranih jutarnjih sati subote.A subota je,normalno,provedena u krevetu u blaženom snu ili nesvesti.
Subota veče - piješ... Budiš se u Nedelju (u većini slučajeva je to poslepodne)... To izgleda otprilike ovako - Otvaraš oči,gledaš gde si,ako si kući dobro je. Onda nađeš fon koji je negde pod jorganom,gledaš slike od sinoć,većinu obrišeš jer izgledaš Ber Grils kad pojede iznutrice uginule kamile,zatim nekako ustaneš i pogledaš se u ogledalo, svašta pomisliš, i tako počneš da tražiš stvari po kući,počevši od jakne pa sve do patika. Sve je tu, dobro je. Ako nešto fali, naći ćeš to slučajno negde u kući gde misliš da nisi ni bio. Nakon toga sedneš i odereš 2 litre vode,koja je tebi neizmerno slatka. Uzmeš onaj fon ako je čitav,nazoveš ortaka,organizujete bleju gde ćete saznati sve stvari koje su se izdešavale sinoć.
