Ima ih.
Svi spominju kako je pušenje nezdrava navika i svi koji puše bi trebali da se okrenu zdravom životu...
Laži... sve su to laži...
Zdrav život? Šta treba da radim? Sada mogu da trčim i vičem da se na zadišem? Treba da izađem napolje sa svojim društvom, a svi oni puše... gledam kako sa uživanjem puše pljuge posle partije basketa... a ja ne smem... Samozadovoljna govna.
Svi kafići i klubovi gde blejim su prepuni duvanskog dima. Kakva zdravija pluća, ne mogu više ništa da svarim, a nekad sam mogao i u Pančevu da obitavam. Sve sam mogao da udahnem.
Ne mogu da učim, jer nema te prve pljuge pre učenje, da me smiri, pa da krenem sa štrebanjem. Padam na ispitima.
Ugojio sam se ko svinja... Cigare guše apetit. Sada sam gladan non-stop. Prepuna mi je soba grickalica i mrvica od hrane...
A smrad cigareta...? Pa... ne izlazim napolje, da ne gledam druge kako puše. Sedim u sobi i jedem... i jedem... i jedem...
A pošto više nema duvanskog dima, vratile su se i buba švabe u sobu... i namnožile na ostacima hrane.
