Lopovsko-prosjacka mafija koja se pojavljuje po gradskim autobuskim stanicama i prepada posteno gradjanstvo prosjacenjem. Ima ih svakakvih oblika...starci, dobre ribe, lose ribe, satro bolesni ljudi i svakakve pijanice i skitnice. Prica im je svuda i u svako doba ista. Zure na bus i nemaju pare za kartu pa traze od postenih gradjana, a pre toga su imali po njihovoj prici transplataciju jetre ili takav neki zajeban operativni zahvat.
Da Bog da ne stigli na nijedan bitan bus u zivotu.
Prosjaci Novog doba.
Više ne možete samo ležati i čekati da Vam novac sam padne s neba.
Konkurencija je sve veća, i sami se morate izboriti za svoje mesto pod suncem, za svoj deo kolača. Zato je neophodno osluškivati tržište, proračunati šta prolazi i najvažnije, sve lepo isplanirati i organizovati. Organizacija je postala primarni faktor, u svetu ovom kapitalističkom.
Svet se menja, evoluira. Nikad brže, nikad jače. Ne daje vremena za razmišljanje- prilagodi se i budi, ili te nema.
-Brate, care?
(vi prilazite, ni ne sumnjajući)
-Šefe...
(polako kontate da se nesto dešava, ali šta ga znaš, mozda čovek traži upaljač, ili ga samo zanima koliko je sati)
-Jel' mogu da te zamolim nešto?
(čim je molba, tu su i pare)
-Ako možes da mi učinis?
(ispljuni ga više, jedi go'na, neizvesnost niokočega)
-Jel' imaš možda 30 dinara, fali mi za kartu?
=Imam brate, al' nemam sitno trideset, 'ajde samnom do trafike, ja ću kartu da ti kupim.
-A nemaš nešto sitno, bilo šta?
