Prosjaci Novog doba.
Više ne možete samo ležati i čekati da Vam novac sam padne s neba.
Konkurencija je sve veća, i sami se morate izboriti za svoje mesto pod suncem, za svoj deo kolača. Zato je neophodno osluškivati tržište, proračunati šta prolazi i najvažnije, sve lepo isplanirati i organizovati. Organizacija je postala primarni faktor, u svetu ovom kapitalističkom.
Svet se menja, evoluira. Nikad brže, nikad jače. Ne daje vremena za razmišljanje- prilagodi se i budi, ili te nema.
-Brate, care?
(vi prilazite, ni ne sumnjajući)
-Šefe...
(polako kontate da se nesto dešava, ali šta ga znaš, mozda čovek traži upaljač, ili ga samo zanima koliko je sati)
-Jel' mogu da te zamolim nešto?
(čim je molba, tu su i pare)
-Ako možes da mi učinis?
(ispljuni ga više, jedi go'na, neizvesnost niokočega)
-Jel' imaš možda 30 dinara, fali mi za kartu?
=Imam brate, al' nemam sitno trideset, 'ajde samnom do trafike, ja ću kartu da ti kupim.
-A nemaš nešto sitno, bilo šta?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.