Opšte je poznata činjenica da je nemoguće ispratiti ženski tok misli. Muško razmišljanje, nasuprot tome, karakteriše, ženama toliko nedokučiva i nepodnošljiva, jednostavnost i lakoća. Zašto je to tako? Večito pitanje.
Žena ne razume jednostavno, muškarac ne razume komplikovano.
Žena kaže ono što ne misli i očekuje da bude ispravno shvaćena, muškarac kaže ono što misli i shvata onako kako mu je rečeno.
Žena razmišlja i analizira, muškarac odmara i uživa.
Ženu boli duša jer je neshvaćena, muškarca boli kurac jer je jeo, spavao i naspavao se pored žene koju voli.
Žena ga voli, ali želi da njihov odnos bude nekako uzvišeniji, muškarac je voli i ne zna šta je uzvišenije od toga.
Žena je pod stresom jer pokušava da objasni, muškarac je pod stresom, jer ne kapira zašto ona viče dok objašnjava.
Žena želi da je on razume, muškarac želi da razume, ali mu nije jasno šta.
Žena je očajna što on ne razume tanane nijanse njenih emocija, muškarac je očajan što ona ima tanane nijanse emocija.
Žena je besna jer je on neuredan, muškarac je besan jer ona primećuje lom, koji on ne vidi.
Žena je smorena jer muškarac nije dovoljno pažljiv, a muškarac nije pažljiv jer ga ona čudno gleda i ne zna koji joj je više kurac.
: naravoučenije: ova priča nema naravoučenije :
Ako ikada u životu pomislite “Šta je ONA time htela da kaže?”, znajte da je svako dalje razmišljanje na tu temu izlišno. Ako ikada pomislite “Šta je ON time hteo da kaže?” znajte da je rekao upravo ono što je mislio, a pritom je time hteo da kaže upravo ono što je rekao.
On misli: Baš bih spavao opet onu malu, ima dobru dojkaru. Nazvaću je.
On kaže: Hoćeš da dođeš do mene večeras?
Ona misli: Gotov je. Prošli put smo vodili ljubav u kolima. Sad hoće da me upozna sa roditeljima. Zna on da sam ja ‘oćna, ali malo ću da se nećkam i da se femkam, neka se potrudi.
Ona kaže: Pa ne znam baš, tek sam oprala kosu.
On misli: Neće da se jebe. Zvaću neku drugu.
On kaže: Ok, budi pozdravljena.
Ona misli: Šta li je ovim hteo da kaže? Kao kulira me, da bih odlepila za njim … e, pa videćemo.
On misli … on sad ne misli, on jebe neku drugu.
Snobizam je mentalni poremećaj koji se rađa iz kapitalizma ili materijalizma, jednostavnije rečeno. Iz tog materijalizma rađaju se gladna deca za punom trpezom.
Ovaj deo društva možemo lako prepoznati u pozorištu, sede u prvim redovima sa uključenim alarmom na mobilnom telefonu, da ne bi zaspali, i naravno sa prstom u nosu!
-Dragi budi spreman dolaze nam važne ličnosti na useljenje, očekujem dosta profesora, sudija, doktora, naučnika,...ipak mi smo neka klasa. Očekujem od tebe da ovih dana ne izlaziš iz naše lepe biblioteke, želim da vide koliko možemo - to je ništa za tebe, prijem je tek za 10 dana. Ovo je ipak otmen kraj, pogledaj sve te vile - čitav društveni krem i mi.
(posle 3 dana)
-Draga dosta mi je Kafke, Dostojevskog, Hemingveja, Hesea, Ničea...selimo se u centar grada!
Smor.
- Milane ajmo na pivo.
- Ne mogu nešto smoren sam.
- Ajmo u pičke.
- Ma jok, smor.
- I bre koja si cava sve te smorilo.
- Odoh pisati knjigu, šta ja znam. Smara sve.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.