
Немам пojмa шта је нити ми пада на памет шта би могло бити.
- Каква је оно кућица тамо на центру, је л опет уваљују народу неке Лаушеве књиге?
- Мени се чини да тамо праве пљеке, бар је нацртана једна.
- Е јебемлига, нешто јесте.
- Шта је оно, брате?
- Нешто јесте.
- Нешто? Мислиш да је транџа?
- Могуће.
Универзални, а опет снајперски прецизан одговор старијих генерација, да не кажем сенилних матораца којима треба одузети право излажења на изборе, баш као и возалке дозволе, на питање о, у том тренутку неидентификованој појави.
Реченица коју поменути изговарају са мимиком а ла „Аристотел је преписиво од мене у основној“ јесте продукт њихове необуздане жеље да ни по коју цену не смеју остати без коментара на актуелну тему и неприхватања чињенице да нико не може имати одговор на баш сва питања. Било да је на тапету дебата о субатомским честицама измета чинчиле илипак расправа о томе да ли је Порки Пиг заиста Дачићу стриц и је ли истина да је Ивица све доказе о њиховој фамилијарној конекцији спалио доласком на министарско место.
*сумрак на трему трошне породичне куће из 20-их прошлог века проводе унук и баба му*
- Унук: „Ух јеботе, шта оно пролете небом!? Авион не лети оволиком брзином, а звезде падалице су много мање! А још и има неку боју коју ни Снежана Дакић не би знала дефинисати! Који трип!“
- Баба (коју красе перцептивне способности где не би приметила експлозију гранате у сред дворишта, агилношћу административног радника јавног предузећа подиже поглед ка небу, вади цигарету из уста, испушта дим из ноздрва и заузима мислионарску позу): „Хмм...Нешто јесте!“
- Унук: „Бескрајно хвала, боба! Ја сам милио да нешто није, али смешно је доводити у питање твоје конклузије!“
- Баба: „А?“
- Унук (себи у браду): „Терај се бре баба у три лепе...“
- Баба: „Све сам те чула ђубре мало! Саћу рећи Милутину каквог је вандала направио!“
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.