Vrsta jela. Na sam pomen ti se prijede... (mmm mljac mljac) ...anyway, ako moraš da pitaš: "Ima li nešto slatko?", u 99% slučajeva odgovor je - ne.
I, da, imaš potrebu za tim dok god si mlad ili se tako osećaš.
deda: "Ma ne mogu sine ja to, sipi ti meni rakiju!"
Džem! Usrani, jebeni, prokleti džem! Ili med! Ono što roditelji toliko forsiraju da je deci na kraju muka... Naravno, med ili džem, ne možeš dugo da ga mrziš...
Ja: Mama ima li nešto slatko? (misleći na eurokrem, čokoladu, bombone, u najgorem slučaju na kolače)
Mama: Ima sine, naravno.
Ja: *sav srećan*
Mama: Eno uzmi džema i 'leba...
Ja: Grrrr!!!
Opsesija. Gore od droge.
Ali onda, vremenom, kako starimo, gubimo potrebu za slatkisima, verovatno zbog povisenog secera ili zbog cinjenice da mozemo lako da bankrotiramo ako kupujemo i sebi i svojoj deci.
Hranjiva materija slatkastog okusa.
Gotovo je sigurno da to sto hocemo mama nema na "lageru".
Dete: Mama, ima li nesto slatko?
Mama: Imas u frizideru torte sa Ognjenovog krstenja, sape sto je pravila baba, mogu iz zamrzivaca izvaditi kolace sto su ostali od slave, a imas i plazma keks, cipiripi, jafa keks, ....
Dete: A vidis da nema nista slatko!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.