Пошалица на рачун другара који има мало слабији вид. Тј, не баш мало слабији, али ајде. Ма, шта слабији, лик је слепац. Ћора. Не види без ђозлука. Уствари види, али само белу кобилу.
-Маре, сутра баскет у крају, нађи још једног да игра са нас двојицом у тиму.
-Може Гокси? Има 14 метара и мало слабији мозак, али је добар да хвата лопте.
-Ма не може бре, лик је невидљив!
-А добро, то сам превидео, јесте да носи ђозлуке али уме и он понек..
-Шта бре уме понекад?! Прошли пут смо играли и лик је покушао да узме ону јебену бетонску куглу, што стоји да се људи не би паркирали на тротоар.
-Не сери?!
-Ма да бре, мислио да је лопта. И све би то било у реду да није омашио терен.
-Шта омашио?
-Терен. Видео оног малог хибрида '98 годиште што има 2 метра и још пар клинаца око њега, и истриповао да смо то ми. Отиш'о са њима у непознатом правцу.
-Аууу, па нећемо онда њега да зовемо.
-Боље зови своју кеву, него њега...
Kada smo mali svakodnevno imamo nezaustavljive nalete fizioloskih potreba,koje nikako ne mogu da sacekaju ni pola minuta da bi se stiglo do mesta za izvrsavanje istih.Prema tome starija osoba,recimo tata u ovom slucaju nadje najprikladnije resenje-"Samo ti zazmuri i niko te nece videti".
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.