Сви ми понекад урадимо нешто апсурдно због чега се зацрвенимо и осврнемо око себе надајући се да нас нико није видео. Е сад. Постоје ситуације када бивамо ухваћени на делу. Тада особа која нас је видела користи овај коментар (ако има душу) као акт сажаљења и заклетву на ћутање.
Тајну обојица носите до гроба, ништа се није десило, миран си, и даље једнако општиш са својом лутком на надувавање, само што сада не остављаш врата откључана.
- Е Миле, где ти је она лопт ШТТ А?
- Веруј ми, није као што изгледа.
- Ух, сад ми је лакше, баш сам се уплашио, изгледало ми је као да покушаваш да се орално самозадовољиш МИЛЕ, КОЈИ КУРАЦ, СПАВАО СИ ПОРЕД МЕНЕ! НИСИ БАШТОВАН ВАЉДА!?!
- Али није тако, леђа су ме уштакла, а и испали су ми кључеви, а и
- Леђа те уштакла кажеш? А и кита ти се дигла, к'о оно, пале те скупа кола?!
- Али није
- Срећно с тим'. Нико није видео. Спаваш на каучу. Немој да сам те видео да се поздрављаш са мојом сестром пољубцем, икада више.
--------------------------------------
:маши празан гол:
- Опусти се. Нико није видео. Сви су били заузети гледањем конституције оне атлетичарке тамо.
Олакшање које осетиш када схватиш да си запео
и пољубио бетон тик испред Дома за слепе.
слепац: Шта је то лупило?! Ко је тамо?
ја: Ништа ништа, овај, покушавам да, кхм, убијем пацова, шири заразу.
слепац: Пацов? Газии!
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.