Reklama aktuelna polovinom devedesetih, snimljena kada se neko setio da tadašnjoj deci za debele novce proda 4 kasete sa epizodama nindža kornjača upakovane u plastični koferčić, i to baš nakon prestanka emitovanja istih na rts-u. Ako uzmemo u obzir izostanak svakog vida multimedijalne zabave kod srpske mladeži toga vremena, nameće se sasvim logičan zaključak da je neko zgrnuo dobre pare.
A tada sam baš bio srećan.
Kolektivna trauma, ultimativni mehanizam kolektivnog ispiranja mozga mladih generacija zapakovan u, naizgled, benignu reklamu za decu.
Scenario - dvadeset godina kasnije zazvoni telefon i glas “sa one strane žice” vam kaže: I KOFERČE, I KOFERČE.
Vi, naravno, kao hipnotisani, uzimate kilo eksploziva ili snajper i odoste “na misiju”.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.