Ograničen k'o tramvaj

- Zar ne vidiš da te vrti oko malog prsta?
- Ne seri, voli ona mene.
- Da, da, a koliko već ima da se niste videli?
- Pa ima dve nedelje, ali ne stiže, puna je obaveza.
- Ma važi, ispaljuje te stalno a ti ništa ne provaljuješ. Vara te sigurno.
- Nemoj da govoriš tako, ne poznaješ je. Nema ona nikog drugog.
- Brate, nemoj da si k'o tramvaj neki, otvori vrata, pusti ljude unutra, prikupi informacije koje nose sa sobom, mućni malo glavom, saslušaj ih pa sagledaj celu sliku malo drugačije pa ćeš valjda sam shvatiti. Nisu valjda svi ludi što ti to govore. Nemoj da si budala.
- Nemoj tako, upisala je španski, ide utorkom na salsu, petkom u streljanu...
- Čekaj bre, pa zar nisi rekao da ide na nemački?!
- Pa jesam, ustvari nisam, ma ne znam više ni ja. Samo me kljukate nekim budalaštinama. Kakav tramvaj, kakva bre vrata i kakve informacije?!?!? Sad ću lepo da je zovem pa će te da se uverite svi.
- Ajde, ali kažem ti dobronamerno, siđi malo sa tih šina.
...
- Alo, ljubavi, šta mi radiš?
- Evo me na poligonu, upisala sam vožnju.
- Pa ti nikad nisi želela da voziš, rekla si da te to ne zanima uopšte. Otkud sad to?!
- Ma upisala sam za tramvaj, vrlo je jednostavno.
- E nećeš ti mene da vozikaš više jebem li ti sve da ti jebem.
...
- Eto, rekoh ti.
- Ma teraj se i ti!