Misaona alatka koja se koristi za borbu protiv proseravanja svih vrsta. Izumeo ju je Vilijam Okam, engleski franjevac iz četrnaestog veka, a njen najpopularniji oblik je "najprostije rešenje je najčešće i tačno".
Jedna od tema kojom su intelektualci Okamovog doba ubijali vreme bila je problem univerzalija, odnosno pitanje da li opšti pojmovi postoje. Sa jedne strane bili su nominalisti, koji su govorili da su opšti pojmovi reči koje koristimo da klasifikujemo slične objekte (nominalista bi rekao da je "stolica" samo reč koju koristimo da označimo predmete sa nogarama koji služe za sedenje), dok su njihovi arhineprijatelji bili realisti, koji su tvrdili da opšti pojmovi realno postoje (oni bi kazali da je "stolica" entitet koji postoji u svetu ideja i da ljudi, kada vide materijalnu stolicu, u svom umu uspostavljaju vezu između nje i idealne stolice, i tako je prepoznaju).
Da bi se izborio sa palamuđenjem realista, Okam je smislio maksimu čiji je prvobitni oblik bio "postojeće, ako nije nužno, ne treba umnožavati". Ovaj princip govori da racionalno objašnjenje ne treba da bude previše komplikovano i koristi se u nauci kao filtar za raznorazne teorije. Osim toga, koristi se i u svakodnevici, uglavnom kada naletimo na neke ideje koje nemaju veze sa mozgom.
-Brate, konačno sam saznao istinu o našem svetu!
-Šta bre, kad?
-Vid'o pre neki dan na jutjubu, znaš li ti da su sve svetske vođe zapravo Reptilijanci?
-Molim?
-Reptilijanci, to ti je vanzemaljska rasa reptila, mogu da menjaju formu i da uzmu oblik ljudi! Sve svetske vođe su Reptilijanci: papa, engleska kraljica, Obama, Buš stariji, Toni Bler...
-Ček, ček, ako je Buš stariji vanzemaljac, onda je to i ovaj mlađi, jel' da?
-Pa naravno. Oni upravljaju svetom još od osvita čovečanstva! Fora je što možeš da ih prepoznaš, jer menjaju boju očiju. Gledao sam klip, TV duel buša i Klintona, i usred intervjua Buš promenio boju očiju!
-Brate...
-I većina onih američkih novinara su Reptilijanci. Svojim očima sam video kako je jedan promenio oblik na trenutak!
-Dobro, ovi sa B92 se stalno nešto mršte, ali ipak...
-Samo se ti zajebavaj! Postoje dokazi, brda dokaza... ljudi su se klanjali njima od pamtiveka. Imaš one reptilske bogove Acteka, pa onaj egipatski bog reke Nil, pa zmiju koja je dala Adamu i Evi jabuku, pa zmajeve... ono slovo S od Supermena je u obliku zmije, a na znaku Alfa Romea imaš zmiju koja guta čoveka. Snimili su čak i onaj film "Zmije u avionu", a pre toga se avioni zakucali u Svetski Trgovinski Centar! I ajde ti meni reci, šta jedino možeš da zaključiš iz svega toga?
-Da ti nisi normalan...
----------------------------------------
Sjajan primer primene Okamove oštrice može se naći u definiciji Prepoznavanje umetnosti.
Најједноставније решење је обично тачно. И то је то, цела мудрост. Метод је добио име по неком монаху који је живео пре хиљаду и нешто година у Енглеској, ваљда.
- Зашто се упорно трипујем да ми звони телефон?
- Можда зато што ти звони телефон, идиоте.
Mitski arhineprijatelj svake birokratije.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.