Misao koja mi se javi kad vidim omladince kako jebu vetar, a meni se ni ne izlazi iz kreveta kad pomislim šta me čeka danas. Đavo mi je kriv što nisam iskoristio svoje vreme kako treba, nego sam se baktao s glupostima. A onda ili zlobno 'Videće oni kad dođu u moje godine' ili oprobano 'Ova današnja omladina...'. Ali jebi ga, posle toga se osećam još matorije, pa nazad na početnu misao i sve ispočetka.
