Moja baba je rođena u Hrvatskoj, u Lici. Kada je bio Drgi Svetski rat, nju su Ustaše dosta mučile pošto je Srpkinja. Od tada, ona uopšte ne voli Hrvate. Kad ih neko hvali preko televizije ona hoće da poludi. Ne voli ni njihove serije, glumce, pevače, ali, pošto je nekad bila Jugoslavija, nije se uvek znalo da li je neko Srbin, Hrvat ili šta već. Onda kada bi joj neka javna ličnost bila simpatična, a Hrvat, uvek bi napomenula da je ona u stvari srpskog porekla, pošto njoj ne mogu da se svide Hrvati.
(ovo su primeri kojih se sećam, pošto ih je bilo dosta)
-Jao, sine, kako se ono beše zove ovaj pevač?
-Branimir Štulić.
-Jao on je meni baš nešto simpatičan, inače on je Srbin.-Baba, evo ti gledaj imaš film na Prvom.
-E moj Šerbedžija, baš volim da gledam kad on glumi.
-Od kad to da ti voliš Hrvate?
-Nije on Hrvat! On ti je Srbin, moj Likota!
