...био је сасвим обичан дан у години ...ваша 8 или 9 година, уосталом није ни битно..сјећате га се по томе што сте са великим уживањем јели корнет са чоколадом , а напољу је било +30... мио окус чаробних гранулица ванилије помјешане са какаом је голицао ваше ждријело, дајући вас осјећај потпуне лагодности... и онда...онда је из аута изашла "она", сама персонификације Делајле у том тренутку за вас... са широм отвореним устима гледате у то деветогодишње, за вас тада најслађе биће на свијету...корнет вам испада по новој бијелој мајци и мјења јој опис...по повратку кући добијате батине које су свакако биле за памћење, али ахајјј...ви не памтите то...

...девет година касније...у реду сте за наплаћивање купљене робе у мега -маркету...у рукама држите нови пар бијелих (у себи мислите-шмекерских патика)...и онда...онда на двадесетак метара од вас пролази она....Делајла...осјећај се враћа...ни не мислећи хитате да је стигнете... алиии авај....патике нису плаћене а оне су вам у рукама...одвратан писак се пролама двораном....чује се..."хватајте лопова!"...и хоп, у тренутку сте на земљи...али ахааајјј...ви не памтите испитивање ни шамарање полицајца....

...три године након тога...улична трка...један сте од организатора-један од редара...трудите се да све буде у најбољем реду...клинци око вас покушавају да вас завитлавају не би ли случајно тако добили кредибилитет "опасног фрајера" пред цуретцима који се мувају око њих...а онда...из новог модела БМВ-а излази госн-Гојковић,организатор трке...отвара лагано сувозачева врата...а из њих излази...Делајла...са њим руку под руку...мучина са осјећајем пакости,злобе и љубоморе пролази кроз вас...али ни то не памтите...памтите њу...памтите осјећај да сте је видјели...

...неколико година касније...журите да стигнете на састанак са другарима...случајно крајичком ока на клупи поред аутобуског стајалишта примјећујете тужну женску особу, са рукама преко лица и умазаном шминком...прилазите...опрезно..питате да ли је све уреду...као одговор добијате само јецај...питате још једном...мук...тишина...јецај опет...сједате поред ње и опет питате исто глупаво питање...она подиже главу...видите лице пуно размазане шминке, маскаре која се отопила под бујицом суза и тужне плаве окице....али видите...видите...напонон сте са...Делајлом...опет осјећате "онај" оргазмички доживљај спасења од катаклизме...