Neobično koliko nam je potrebno unošenje preteranih emocija u sve što radimo, bilo to nervozno sviranje u koloni na semaforu, nepotrebno svađanje sa svakim ko nam kaže nešto što nam nije po volji ili pisanje definicija na Vukajliji.
Razumem da je vreme takvo, da se živi brzo i teško, ali ipak zar vam se ne čini da svi malo preterujemo?
Tolika ostrašćenost za jedan plus ili minus, za jedan komentar, za jednu definiciju, koja pre svega u ovim zbunjenim vremenima treba da bude zabava prvo za tebe samog, a onda i za sve ostale.
Zar nije poenta u pronalaženju krajnjih dometa prvenstveno u sebi i svom smislu za duhovito i ta prokleta potreba da se to pretstavi drugima i da bude prihvaćeno.
I ako ostali to ne prihvate onako kako smo mi to očekivali ostaje nam samo da menjamo sebe same na bolje, ili da trčimo svoju trku bez obzira na sve.
Sve drugo nema smisla.
Hvala svima
